Hrvatska: incest više neće biti kažnjiv?

Radna grupa za izmenu Kaznenog zakona razmatra ideju da se rodoskrnuće izbriše iz kataloga kaznenih dela. Uslov da se seks između brata i sestre te oca i kćeri ili majke i sina ne bi kažnjavao jeste da su obe strane punoletne te da su se u intimni odnos upustile pri zdravoj pameti i slobodnom voljom.

Hoće li radna grupa, u kojoj je čak osam profesora s pravnih fakulteta, kao I advokati, tužitelji i suci, konačno takav predlog prihvatiti i izneti ga pred zakonodavca, još nije odlučeno.

– Otvoreno je pitanje je li sazrelo vreme da se punoletne osobe liše kaznene odgovornosti za ovakvo ponašanje – kaže dr Velinka Grozdanić s Pravnog fakulteta u Rijeci.

Vođa radne grupe dr Ksenija Turković, koja vodi katedru za kazneno pravo na Pravnom fakultetu u Zagrebu, kaže da u smeru napuštanja kažnjavanja incesta između odraslih osoba koje to same žele ide velik broj nacionalnih zakonodavstava te da o tome treba razmisliti.

Nema žrtve

– Ako se brat i sestra koji su punoletni svojevoljno upuste u seksualni odnos, gde je tu žrtva koju bi trebalo štititi? Tad žrtve nema. Ugrožen je jedino javni moral, no treba li zbog toga ljude slati u zatvor? – pitanja su koja postavlja dr Turković i navodi da je poenta u tome da bi, ako bi se dobrovoljno rodoskrnuće brisalo s liste kaznenih dela, bila znatno teža kazna nego što je sada za nasilni seksualni čin među bliskim srodnicima i ako su žrtve deca. Dr Turković ističe kako u evropskim zakonodavstvima postoje različita rešenja. Navodi primjer Francuske u kojoj rodoskvrnuće pri kojemu nema prisile nije kažnjivo još od doba Napoleona, dakle već 200 godina, do Nemačke, koja je nedavno pokušala sudskom praksom da ovo pitanje učini nekažnjivim, ali nije uspela.

Dok je incest vrlo čest u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece, kao dobrovoljni čin među odraslim osobama vrlo je retka pojava, koja u pravilu izaziva niz kontroverzi. Takvim se slučajem pre dve godine bavila nemačka javnost. Naime, pred njihov Vrhovni sud tada je došao slučaj brata i sestre, Patricka S. i Susan K. koji imaju čak četvoro dece. Njih dvoje nisu se poznavali sve dok Patrick nije navršio 23 godine, a Susan 16. Potiču iz problematične obitelji iz koje je Patrick s tri godine bio izdvojen i dat na usvajanje. Kada je odrastao, Patrick je potražio biološku obitelj, a našao je samo Susan. Njih dvoje su se zbližili, a platonska ljubav ubrzo se pretvorila u telesnu. Već sa 16 godina Susan je prvi put zatrudnela. U Nemačkoj je incest kažnjiv od 1973. godine pa su brat i sestra zbog svoje veze bili izvrgnuti sudskom progonu od 2001. godine.

Podređeni roditeljima

Prema rečima psihijatra dr Dubravke Kocijan, sve to nije tako jednostavno i ne može se samo pravno tretirati.

– Čak i kada je reč o punoletnim osobama, kronološka dob ne može biti jedino merilo nezavisnosti – upozorava dr Kocijan i navodi da je psihološki odnos zavisnosti vrlo izvestan između roditelja i dece pa je upitno je li neko činjenicom da je punoletan istovremeno i nezavisan u odluci da stupi u seksualni odnos s roditeljem.

– Koliko imate odraslih osoba koje se neće suprotstaviti roditeljima iako misle drugačije jer su im mentalno podređeni – kaže dr Kocijan.

Don Anđelko Kaćunko kaže da su stvari jasne po kanonskom pravo, ali ističe da je delikatno pitanje treba li slati u zatvor odrasle osobe koje u pravilu mogu raditi šta žele. Naglašava da je to pitanje o kojem se, uz pravnike, trebaju čuti filozofi, sociolozi, psiholozi.

Rodoskrnuće je za Crkvu težak greh protiv dostojanstva ženidbe

– Ako država nešto ne želi kažnjavati, to ne znači da to proglašava dobrim ili pristojnim. Treba razlikovati odluku da se nešto ne kazni od toga da se nešto smatra dobrim – upozorava don Živko Kustić i dodaje da eventualnu odluku da se ne kažnjava dobrovoljni incest između odraslih osoba nipošto ne bi trebalo tumačiti kao poželjno ponašanje.

– Postoje zla koja država ne kažnjava jer je procenila da ne bi postigla nikakve rezultate. Takvo je zlo preljuba ili psovka. No, ni jedno ni drugo nisu proglašeni dobrim – kaže don Kustić. Naglašava da o incestu postoji crkveni zakon koji se ne može nametnuti državi, no on se iznosi i savetuje vernicima.

Po kanonskom pravu rodoskrnuće je težak greh koji se ubraja u "grehe protiv dostojanstva ženidbe". Smatra se teškim grehom jer kvari odnose unutar porodice, a uporedo s njim se tretiraju i slučajevi kad decu i mlade zloupotrebaljavaju stariji kojima su povereni na čuvanje i odgajanje. Zanimao nas je i stav Zagrebačke nadbiskupije o ovome pitanju, no oni ga nisu izneli prebacujući to pitanje na Hrvatsku biskupsku konferenciju, a u vezi s propisima Crkve na Zakonik kanonskog prava.

Izvor: Ivanka Toma, Večernji.hr