Lekovi za mršavljenje leče zavisnost od alkohola? Testiraju se i efekti na kokain FOTO

Lekove z mršavljenje poput Ozempika, Vegovija, Mundžara i Zepbaunda, odobrene za lečenje dijabetesa i gojaznosti, koriste milioni Amerikanaca.

Oni pomažu u gubitku težine tako što deluju u crevima i mozgu, utičući na varenje, insulin i apetit, čime smiruju želju za hranom i ono što korisnici opisuju kao "prehrambenu buku". Ime su dobili po hormonu GLP-1 koji imitiraju, takođe su se pokazali uspešnim kod kardiovaskularnih bolesti, srčane insuficijencije, apneje u snu i bolesti bubrega, a zavisnost bi mogla biti njihova sledeća primena, izveštava CNN.

"Ako se ovi lekovi pokažu bezbednim i efikasnim za lečenje poremećaja zavisnosti, s obzirom na to koliko se već široko koriste u našem društvu iz drugih razloga, oni bi automatski postali, de fakto, najpropisivaniji lek za zavisnost", rekao je dr V. Kajl Simons, profesor farmakologije i fiziologije na Državnom univerzitetu Oklahome koji proučava GLP-1 u kontekstu zavisnosti. "Još nemamo sve podatke, ali se definitivno krećemo u pravom smeru, i to je znak nade".

• Nešto se dešava s ljudima koji prestanu s terapijom Ozempikom
• Šokantno upozorenje o popularnim lekovima za mršavljenje: Kao da ste ostarili deset godina

Većina istraživanja o ovim drogama i zavisnosti sprovedena je na životinjama, što je pomoglo da se razume kako deluju na sistem nagrađivanja u mozgu. Takođe je sproveden niz studija koje su se bavile efektima na zavisnost kod pacijenata kojima su lekovi prepisani za druga stanja, a postoje i anegdotski izveštaji korisnika.

"Iako su manja klinička ispitivanja pokazala obećavajuće rezultate, kao što je slučaj kod poremećaja upotrebe alkohola, potrebna su veća da bi se potvrdili njihovi efekti",naveo je dr Danijel Draker, pionir u istraživanju GLP-1 na Univerzitetu u Torontu.

mikeledray/shutterstock

Čini se da su odgovori blizu. Nakon sporog početka, interesovanje i ulaganja u GLP-1 lekove za zavisnost sada rastu. Simons je istakao da je oblast "iskreno rečeno, eksplodirala. Postoji niz dobro osmišljenih, dobro potkrepljenih ispitivanja koja će biti objavljena u narednih šest meseci, posebno kod poremećaja upotrebe alkohola".

Analiza podataka američkih veterana

Do tada, nadu podržavaju studije poput nedavno objavljene analize medicinskih kartona. Koristeći baze podataka Ministarstva za boračka pitanja SAD, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu analizirali su ishode poremećaja zloupotrebe supstanci kod više od 600.000 ljudi sa dijabetesom tipa 2.

Pacijenti su lečeni ili lekovima GLP-1 ili lekovima iz druge klase, poznatim kao inhibitori SGLT2. Studija, objavljena u sredu u časopisu BMJ, otkrila je da su ljudi koji su koristili lekove GLP-1 imali manju verovatnoću da razviju niz zavisnih poremećaja. Takođe su imali manje neželjenih ishoda - kao što su hospitalizacije ili predoziranja - ako im je već dijagnostikovan jedan od njih.

• Procvat lažnih lekova za mršavljenje u bogatim zemljama
• Upozorenje Agencije za lekove zbog ovog leka: Obratite pažnju na znak

"Govorimo o leku za dijabetes i gojaznost, a ne o leku za zavisnost. Ono što je iznenađujuće je širina i doslednost efekta kod svih ovih različitih supstanci", rekao je dr Zijad Al-Ali, klinički epidemiolog i direktor istraživanja u zdravstvenom sistemu VA Sent Luis, koji je vodio studiju.

Al-Ali i njegov tim uporedili su rizik od dijagnoze poremećaja povezanih sa alkoholom, kanabisom, kokainom, nikotinom, opioidima i drugim supstancama. Otkrili su da je upotreba lekova GLP-1 tokom trogodišnjeg perioda studije bila povezana sa 7 manje slučajeva razvoja bilo kog zavisnog poremećaja na 1.000 ljudi.

• Trampov ministar zdravlja otkrio: "Šmrkao sam kokain sa daski za WC"
• Majkl Daglas otkrio: "I moj sin je bio narkoman"

"Jedan od najperspektivnijih aspekata ovih nalaza jeste dokaz o mogućim zaštitnim efektima kod više vrsta poremećaja zavisnosti u okviru istog skupa podataka", rekao je dr Kristijan Henderšot, direktor kliničkih istraživanja na Institutu za nauku o zavisnosti Univerziteta Južne Karoline, koji nije bio uključen u novu studiju, ali sprovodi ispitivanja lekova GLP-1 za zavisnost.

Posebno je istakao nalaze studije za poremećaje upotrebe kokaina i kanabisa, "za koje trenutno nemamo odobrene lekove".

Uticaj na smrtnost od predoziranja?

Studija je takođe sugerisala da bi lekovi mogli pomoći u smanjenju rizika kod ljudi koji već imaju zavisnosti. "Obim smanjenja rizika koji smo videli je prilično značajan. Videli smo smanjenje smrtnih slučajeva povezanih sa drogom za 50 odsto", precizirao je Al-Ali.

Prema podacima Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, predoziranje je 2024. godine izazvalo više od 79.000 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama. Međutim, stopa smrtnosti od predoziranja opada, što istraživači pripisuju promenama u snabdevanju lekovima, boljem pristupu lečenju i široko rasprostranjenoj upotrebi naloksona, leka koji poništava efekte predoziranja opioidima.

S obzirom na to da milioni ljudi koriste GLP-1 lekove, da li bi i oni mogli da imaju ulogu? Al-Ali kaže da je moguće, ali je teško reći.

• Jeziva ispovest popularnog glumca: "Ja sam narkoman, kao i moji roditelji"
• Porodice bankrotiraju: Zašto muškarci troše silne pare na OnlyFans FOTO

"Da li je to verovatno i koliki je doprinos ukupnoj statistici predoziranja u SAD, zaista je teško proceniti", rekao je.

Dr Kejleb Aleksander, profesor epidemiologije u Školi javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg, rekao je da se smatra da je efekat na smrtne slučajeve od predoziranja "prevelik da bi bio verodostojan", iako je pohvalio novu studiju.

"Ovo je velika, dobro sprovedena opservaciona studija", rekao je Aleksander, koji nije bio uključen u istraživanje.

"Glavna briga je da se ljudi koji počnu da uzimaju lekove GLP-1 mogu značajno razlikovati od ljudi koji počnu da uzimaju druge lekove za dijabetes".

"Ljudi koji počnu da uzimaju lekove GLP-1 mogu biti motivisaniji da promene svoje ponašanje, više uključeni u svoju zdravstvenu zaštitu ili pod intenzivnijim nadzorom svojih lekara", objasnio je Aleksander.

"Ove razlike mogu da utiču na ishode kao što je upotreba supstanci".

Studija, koja je sprovedena korišćenjem medicinskih kartona veterana, takođe je obuhvatila populaciju koja je bila "pretežno muška i starija od opšte populacije", primetio je Simons, koji takođe nije bio uključen u istraživanje.

"Uvek postoji zabrinutost oko toga da li ovi rezultati mogu da se generalizuju".

Potrebna su dalja klinička ispitivanja

"Upravo zato su potrebna dodatna randomizovana, odnosno multicentrična i kontrolisana ispitivanja", naglasio je Simons.

To su studije koje od početka nasumično raspoređuju pacijente u različite, uparene grupe, a zatim jednoj grupi daju lek da bi se procenila njegova bezbednost i efikasnost. On vodi ispitivanje koje procenjuje upotrebu semaglutida, aktivnog sastojka u Ozempiku, za smanjenje konzumacije alkohola, a slično ispitivanje se sprovodi u Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga u Baltimoru.

• Glumac zbog jedne situacije isplivao iz kandži opijata: "Probudio sam se pored golog muškarca sa pištoljem..."
• Fanovi zabrinuti za Džastina Bibera zbog droge: Hitno se oglasio njegov portparol

Ispitivanja su sada planirana ili su u toku za poremećaje upotrebe kokaina i opioida. Novo Nordisk, proizvođač Ozempika, najavio je da će proučavati efekte svog leka na konzumaciju alkohola u ispitivanju kod ljudi sa alkoholnom bolešću jetre. Eli Lili, proizvođač konkurenta Mundžar, testira eksperimentalni lek brenipatid za poremećaje povezane sa upotrebom alkohola, duvana i opioida.

Jedna od briga u vezi sa lekovima GLP-1 bila je moguća veza sa povećanim rizikom od samoubistva ili suicidalnih misli, što je podstaklo evropske regulatore da pokrenu istragu 2023. godine. Ali naknadne studije, uključujući veliku analizu zdravstvenih podataka SAD, nisu pronašle takvu vezu, a ova nova studija podržava te nalaze.

"Zapravo vidimo smanjenje suicidalnih misli za 25 procenata", rekao je Al-Ali.

Ipak, naglasio je da ostaje mnogo pitanja o tome kako lekovi GLP-1 deluju i da li ih treba propisivati za zavisnost: Šta se dešava ako osoba iznenada prestane da ih koristi? Da li se mozak vremenom prilagođava njima, smanjujući njihovu efikasnost? I da li bi uticaj na centar za nagrađivanje u mozgu mogao da utiče na svakodnevno uživanje u životu, želju i pozitivno preuzimanje rizika?

"Mislim da ovde moramo biti oprezni", rekao je Al-Ali, pridruživši se pozivima za dalja istraživanja.

"Ne znamo šta sve ne znamo o ovim lekovima", zaključio je.