Deset pogrešnih stvari u koje smo verovali pre 20 godina

1. Dinosaurusi su izumrli zbog velikog vulkana

Hipoteza o vulkanu bila je jedna od glavnih rivalskih ideja danas opšteprihvaćene teorije o asteroidu koja je iznesena još pre 35 godina. Ipak, naučnici nisu pronašli poznati krater pod nazivom Chicxulub sve do 1991. godine, a sada se veruje kako je izumiranje dinosaura posljedica kombinacije tih faktora.

2. Između rasa postoji velika genetska razlika

S obzirom na to da su genetske razlike između ljudi i miša vrlo male, postalo je jasno da su razlike između ljudskih rasa gotovo nepostojeće. Štaviše, naučna studija iz 2002. godine pokazala je da su genetske razlike između naroda u Africi veće od razlika između Afrikanaca i Evropljana.

3. Postoji samo devet planeta

Prva egzoplaneta koju smo primijetili detektovana je tek 1992. godine, a u godinama koje su usledile ljudi su polako počeli da broje više od devet poznatih planeta. Danas se veruje da broj egzoplaneta u našoj galaksiji prelazi nekoliko milijardi.

4. Dinosaurusi izgledaju kao u filmu "Pak iz doba Jure“.

Stiven Spilberg je pogrešio zajedno sa paleontolozima koji danas pak veruju kako su dinosaurusi, uključujući strašnog T-rexa, bili prekriveni nečim što možemo opisati kao perje. Da, šareno perje, kao na pticama koje su ionako jedini živi potomci dinosaura.

5. Moderni ljudi nisu evoluirali u Africi

Pre genetskog dokaza mnogi su smatrali kako smo dobili današnji oblik na nekoliko različitih mesta na planeti. Ideja je glasila da su naši preci napustili Crni kontinent pre 2 miliona godina nastanivši se širom zemlje i evoluirajući odvojeno i zasebno.

Nakon što smo počeli istraživati našu DNK prošlost, shvatili smo da imamo jednu jedinu majku – Afriku, iz koje su naši preci otišli pre tek 60.000 godina. Faktički, DNK analize su pokazale da potičemo iz jedne grupe ljudi koja je uspela da preživi migraciju.

6. Neandertalci nisu bili pametni

Devedesetih godina prošlog veka naučnici su smatrali da je vrsta Homo neandertalensis izumrla zbog kognitivne superiornosti Homo sapiensa. Danas, nakon što smo pronašli i više nego dovoljno dokaza da su neandertalci pravili jednako dobre alate i oružje kao mi, hipoteza o "manjku pameti“ lako je otpala. S druge strane, još uvijek ne znamo zbog čega ih više nema.

Takođe, u međuvremenu smo shvatili da smo često delili teritoriju, a pronađeni su i dokazi o međusobnom mešanju koje je rezultiralo "mešancima“ koji danas hodaju među nama. Smatra se da do četiri posto ljudi posjeduje gene Homo neandertalensisa.

7. Zemlja je jedina planeta sa vodom

Od vremena kada smo ovo mislili voda je pronađena na Marsu, Jupiterovim satelitima Evropi i Genimedu te na Saturnovom Enkeladusu.

8. Kompleksni organizmi imaju više gena od jednostavnih

Zahvaljujući HGP-u (Human Genome Project) koji je obavljen 2003. godine danas znamo da ljudi nemaju 100.000 gena kako se mislilo '90-ih godina. Taj broj se zapravo kreće od 19.000 do 20.000, dok pojedine biljke pokazuju veću genetsku kompleksnost sa svojih 32.000 gena.

9. Svemir usporava

Naravno, danas znamo da se širenje našeg svemira odvija sve brže i brže zahvaljujući sili koja nadjačava gravitaciju. Reč je o tamnoj energiji čija priroda nije jasna, ali čiji se efekat može osetiti širom univerzuma.

10. Svemir je star 13,73 milijarde godina

Izgleda da smo pogrešili za "samo" 100 miliona godina. Zahvaljujući poslednjim sakupljenim podacima misije "Planck" pod okriljem Evropske svemirske agencije, možemo reći da je naš svemir star oko 13,82 milijarde godina.