"Do 2045. postaćemo digitalno besmrtni"

Međunarodni kongres Budućnost sveta 2045 čiji je idejni tvorac multimilioner Dmitrij Ickov, leži između nauke i naučne fantastike.

Na njemu su ove godine učestvovali naučnici poput Reja Kurcvajla, Pitera Dijamandisa i Marvina Minskija, ali i brojni spiritualni lideri.

Godina 2045.

Kurcvajl – pronalazač, futurista i sada direktor inženjeringa kompanije Google – predviđa da će do 2045. tehnologija prevazići moć ljudskog mozga i stvoriti vrstu superinteligencije, što se u naučnim krugovima zove “singularitet”.

Drugi naučnici tvrde da će roboti prevazići ljude do 2100.

Prema Murovom zakonu, moć računara se udvostručuje, u proseku na svake dve godine. Brojne tehnologije napreduju istim eksponencijalnim rastom – od sekvenciranja DNK do 3D štampanja, rekao je Kurcvajl.

“Prema konzervativnim procenama o tome koliko je kompjuterizacije potrebno da bi se funkcionalno simulirao ljudski mozak, bićemo u stanju da proširimo obim naše inteligencije i do milijardu puta”, kaže Kurcvajl.

Ickov i drugi takozvani “transhumanisti” ovaj predstojeći singularitet tumače kao “digitalnu besmrtnost”.

Naime, oni veruju da će za nekoliko decenija ljudi biti u stanju da premeštaju svoje umove na računare i prevaziđu potrebu za biološkim telom.

Zanimljivo je da neurološki inženjering već napreduje ka modeliranju mozga i razvijanju tehnologija za čuvanje i zamenu nekih bioloških funkcija.

Proteza za mozak

Najvažniji poduhvati napravljeni su na polju interfejsa između mozga i kompjutera, ili BCI. Recimo, kohlearni implanti koji stimulišu rad moždanog kohlearnog nerva i vraća sluh nagluvima, prvi je pravi BCI.

Mnogi sada razvijaju takve interfejse za vraćanje motorike nakon oštećenja nervnog sistema usled šloga ili povrede kičmene moždine.

Hose Karmena i Majkl Maharbiz, elektroinženjeri Kalifornijskog univerziteta u Berkliju rade na razvijanju najmodernijih motora BCI.

Ovi uređaji sadrže brojne elektrode koje snimaju nervne signale iz delova mozga zaduženih za retoriku, a zatim se isti dekodiraju u računaru i koriste za kontrolu kompjuterskog kursora ili prostetičkog uda.

Karmena i Maharbiz rekli su da su takvi uređaji veoma stabilni i da ne moraju biti povezani kablovima.

Teodor Berger, neuro inženjer Univerziteta u južnoj Kaliforniji u Los Anđelesu razvija takozvanu memorijsku protezu.

Berger ima za cilj da zameni deo hipokampusa, regije mozga koja konvertuje kratkoročna sećanja u dugoročna BCI uređajem.

On bi snimao električnu aktivnost koja nastaje stvaranjem kratkoročnog sećanja i konvertovao je u digitalni signal.

On bi zatim bio prebacivan na računar gde se matematički transformiše, a onda vraća ponovo u mozak gde se pohranjuje kao dugoročno sećanje.

Uspešno je testirao uređaj na pacovima i majmunima, a sada radi i sa ljudima.

Upload uma

Dmitrij Ickov (Foto: Beta / AP Photo/Mary Altaffer)

Konferencija je zašla u područje nadrealnog kada je Martina Rotblat, advokat, pisac, preduzetnik i izvršni direktor biotehnološke kompanije United Therapeutics Corp. izašla na scenu.

Čak je naziv njenog predavanja bio provokativan “Svrha biotehnologije je kraj smrtnosti”.

Rotblat je predstavila koncept “koniranja uma” – stvaranje digitalnih verzija ljudi koji mogu da žive večno.

Ona je opisala kako se stvaraju klonovi uma od takozvanog “mindfile” – onlajn skladište naših ličnosti – koje, smatra ona, ljudi već imaju (u vidu Facebooka, na primer).

Njega bi pokretala neka vrsta softvera za svesnost.

“Prva kompanija koja razvije takav softver biće hiljadu puta uspešnija od Googlea”, rekla je ona.

Međutim, da li će takav klonirani um biti živ? Rotblat misli da je odgovor potvrdan.

Ona je citirala definiciju života kao samoreplikujućeg koda. Neki kritičari su primetili da um mora biti usađen u biološku osnovu.

Međutim, ona smatra da su softver i hardver podjednako dobri kao biološki materijali.

Kvantni svet

Fizičar Rodžer Penrouz Univerziteta u Oksfordu nije se složio sa interpretacijom da je mozak samo komjuter. On je izložio tezu o tome da je svest kvantni mehanički fenomen koji se izdigao iz tkanja svemira.

On smatra da bi upload mozga morao da uključi kvantne računare, što znači da se tako nešto ne može desiti do 2045.