Đavo nosi Zaru?

A šta je High street fashion? Prevedeno na jednostavan jezik, ovaj pojam označava mogućnost da budete obučeni po poslednjem trendu sa modne piste, bez potrebe da dižete kredit u obližnjoj banci. Jednostavno, u ovakvim prodavnicama možete pronaći garderobu po svom ukusu, bilo da volite potpuno basic stvari ili krpice koje ste videli u modnim magazinima. Usput, u istoj radnji možete kupiti i cipele, donji veš, šminku, parfem i nakit, dok vaš dragi šeta po muškom odeljenju, a u Zari Home možete opremiti i Vaš dom. Da paradoks bude još veći, komad koji ste videli na pisti Prade za predstojeću sezonu, u Zari se može naći već za dve nedelje. Stručnjacima iz Inditeks grupe (Zara, Bershka, Massimo Dutti...)  je baš toliko potrebno da se skica iz ateljea u Korunji materijalizuje na rafu vaše Zare. No, ovde ipak nije reč samo o kopijama dobro dizajnirane garderobe: sa svojih 8,15 milijardi dolara zarađenih u 2005. godini, Zara i njoj slični lanci su, izgleda, ipak koncept koji uspeva.

I u XX veku su postojale prodavnice koje su pokušavale da imitiraju garderobu raznih kreatora, ali pitanje je kako je High street moda odjednom postala tako popularna? U ovakvim radnjama su i ranije kupovali ljudi željni pristojnih i malo modernijih stvari jer, ipak, H&M postoji od 1947. godine. Danas u britanskoj ispostavi Topšopa možete sresti svoju siromašnu komšinicu koja bira istu haljinu za koju su se uhvatile i milionerke Kejt Mos i Gvinet Paltrou tog popodneva, naravno nekoliko brojeva veću.  Odjednom, čak i Madona jedva čeka da obuče H&M i postane kao sav normalan svet, a sa bilborda možete saznati da i Mila i Klaudija baš vole Mango. Jednostavno, High street moda je postala in, čak i kod slavnih. Da li su grupe koje poseduju lance ovih prodavnica imale tako dobar marketing ili je garderoba koju prodaju u svojim radnjama toliko dobra? Kao jedan od mogućih odgovora pojavljuje se i činjenica da su se ljudi najzad uželeli da kupe fantastičnu crnu tuniku, koja im divno stoji i koju će moći svuda da nose po ceni od 19.99$ jer, ipak, to je prava cena koju bi trebalo da platite za jedan običan komad materijala, zar ne?

A onda se 2004. godine dešava pravi bum, Karl Lagerfeld u liftu sreće devojku koja na sebi ima božanstven kaput nepoznate firme i Šanel torbicu.  Devojka mu kaže da ona nema novca za Šanel kaput, ali ima za H&M, te brže bolje Karl potpisuje ugovor sa H&M-om. Već u novembru iste godine, žene doslovce čekaju redove ispred prodavnica kako bi u svom ormanu imale nešto od ovog slavnog dizajnera i to po nešto višoj ceni od uobičajne za H&M, 59.99$. Kako je Karl sa štendera Švedske firme planuo, istom logikom se sledećeg novembra unajmljuje trendy dizajnerka Stela Mekartni, a žene širom sveta željno iščekuju Stelin tesan džins i ženstvene bluzone poput Cloe, opet po pristupačnoj ceni. Novembar 2006, sada već tradicionalno bio je rezervisan za nekog novog iz sveta dizajnerske mode. Ovaj put izbor pada na ingeniozan dvojac visoke mode Viktora i Rolfa. I kako su Viktor i Rolf zapalili svet visoke mode, tako su pompezno predstavili i svoju kolekciju za H&M. Ovoga puta ste mogli na sebi poneti čist haute couture po ceni od 199.99$. H&M je ovim svojim postupkom prevazišao čak i problem populacije koja nije htela da nosi garderobu iz ovih lanaca jer je kopija, ponudio im je dizajniranu robu po deset puta manjoj ceni. Dah glamura u obližnjoj robnoj kući, potpuno novi koncept..

Da je sledio ovakvu strategiju i imao potporu finansijera poput milijardera Sir Philipa Greena (vlasnika Topšopa, TopMena i Mis Selfridž...), možda bi i Beko danas imao svetsku slavu H&M-a.

A kakav je koncept ovakvih brendova. Reklamne kampanje jednako kvalitetne kao i bilo kog brenda iz Voga, top lokacije prodavnica sa perfektno uređenim enterijerom u kome možete naći garderobu kakvu vam god duša želi, i sve to za 29.99$. Plus da ne pričamo da dočekate sniženje. A onda za dve nedelje ulazite u istu prodavnicu koja u svome asortimanu ima još sto dvadeset novih artikla za razgledanje i isprobavanje. Jedino što ponekad možete zameriti ovakvim prodavnicama jeste kvalitet garderobe. No, to vas može samo pogurati napred u istraživanju materijala i boja koje se neće pohabati brzo. A i ako se pohabaju, ko danas nosi garderobu duže od jedne sezone. U potrošačkom društvu više se ništa ne pravi da bi trajalo dugo, pa zašto bi onda garderoba morala trajati dugo, naročito ako ste je platili tako malo. Najzad, zašto biste kupovali crni kaput za 300$ koji možete nositi tri godine, kada možete kupovati tri kaputa od 100$ svake godine, jedan crni, jedan beli i jedan zeleni.

U aprilu 2007. godine u Topšopu Vas očekuje kolekcija Kejt Mos, koja je veliki fan pomenutog lanca. Sledeće godine u H&M-u Vas čeka Madona, a priča se da bi i Miuccia Prada trebalo da potpiše za švedski lanac, te ovog puta Đavo neće morati da bira, moći će da nosi Pradu, ali po pristupačnoj ceni, a ostatak novca će potrošiti na nešto pametnije.