Profesor Đukanović iz Sautemptona: Pobedićemo, vakcina za godinu

Čovek koji je poslednjih dana u centru pažnje svetske javnosti, nakon što je sa dvoje kolega učinilo veliki pomak u lečenju pacijenata sa koronavirusom, lekom beta interferona, koji se direktno ubacuje u disajne puteve preko inhalatora i dva do tri puta povećava šanse za oporavak, veruje da ćemo imati vakcinu za godinu dana, a posebno je iskoristio priliku da naglasi stručnost srpskih lekara sa kojima tesno sarađuje.

"Da bi došlo do trajne pobede postoje, u suštini, dva načina: potpuno prekinuti lanac širenja, što je jako teško, i stvoriti imunitet celokupnog stanovništva zemaljske kugle. Mislim da ćemo pobediti kombinacijom ova dva pristupa. Iako sam optimista, mislim da ćemo nastaviti sa povremenim talasima sve dok ne omogućimo globalnu vakcinaciju. Nisam prorok, a sve zavisi od uspeha sledeće faze ispitivanja sa vakcinama u koje smo sada ušli. Na primer u Britaniji imamo dve vakcine koje se razvijaju u punom zamahu. Teoretski je moguće to učiniti za godinu dana", ističe Đukanović.

Profesor Đukanović kaže da su za pobedu neophodne četiri pretpostavke - kao prvo - dobri uslovi, drugo - saradnja svih svetskih vlada, jer je dovoljno samo jedna da ne sarađuje i da njihova zemlja služi kao hronični izvor, treće - dobri lekovi i četvrto - dobre vakcine.

"Dobre uslove stvaraju vlasti. Saradnja treba da premosti istorijski nasleđena neslaganja, na primer na Zapadnom Balkanu. Velike sile ne smeju da se takmiče i zadovoljavaju svoje uske, sebične potrebe, jer je zajednicki neprijatelj izvan normalnih odnosa koji vladaju između nacija. Pojedinci, bez obzira na starost, moraju da upotrebljavaju razumne mere zaštite, noseći maske na zatvorenim javnim mestima i sprovode lične i kolektivne higijenske mere."

Prema njegovim rečima, firme kao njegova "Sinargen" rade punom parom i taj trud će dovesti do više lekova.

"Na kraju, vakcine će biti ključne. Sa onima koji se plaše ili misle da su vakcine neka vrsta svetske konspiracije, treba sada odmah početi razgovor, javno i otvoreno. Neka pitaju šta god im padne na um. Nema tu šta da se krije. Vakcine su smanjile smrtnost dece, produžile život starima i spasile mnoge glave", kaže on.

Đukanović navodi da je njegova procena o roku od godinu dana za proizvodnju leka uslovna.

Foto: depositphotos/perig76

"Procena je uslovna jer brzina razvoja leka zavisi od logistike kliničkih studija koje će biti potrebne, kako brzo uspemo da uključimo centre, koliko sposobnosti će ti centri imati da urade studije u teškoj situaciji. Još ne znamo koje će uslove regulatorne institucije, kao EMA u Evropi ili FDA u Americi, postaviti da bi omogućili masovnu upotrebu leka."

Na pitanje koliko brzo bi lek mogao da bude dostupan u Srbiji, koliko će koštati i da li bismo"preko njega" mogli brže da ga dobijemo, Đukanović kaže:

"Ja nisam odgovoran, na moju sreću, za komercijalne stvari u Sinairgenu, tako da ne mogu jasno da odgovorim na pitanje o ceni i, nazalost, kada će lek biti dostupan ljudima u Srbiji. Ipak, znam da će glavni izazov biti proizvodnja leka u dovoljnim količinama da zadovolji potražnju, koja će, nažalost, biti velika jer ovaj virus izgleda nema nameru da se smiri. Nadam se da će odgovorni ljudi u Srbiji pažljivo pratiti razvoj, ne samo intereferona beta, nego i drugih lekova koji se sada ispituju, a, verujte mi, ima ih nekoliko koji obećavaju."

Đukanović napominje da će biti jako važno da se u odluke o kupovini lekova za lečenje kovida 19 uključe najbolji stručnjaci, lekari pulmolozi, infektolozi i intenzivci, zatim farmakolozi, virusolozi i imunolozi.

"Posebno su potrebni ovi poslednji, jer oni najbolje mogu da razumeju kompleksne imunološke mehanizme. Imate sreću u Srbiji da su vam imunolozi svetske klase. Mora se osigurati da odluke budu jasne, javne i sa dobrom naučnom i ekonomskog podlogom da ne bude mesta za sumnju šta je motivisalo izbor jednog, a ne drugog leka, jedne vakcine a ne druge."

Profesor ističe da sa kolegama iz Srbije intenzivno sarađuje.

Foto: depositphotos/valuavitaly

"Sarađujem sa pulmolozima veoma tesno već nekoliko godina, posebno u poslednje tri godine kada sam formirao mrežu od 27 evropskih nacionalnih registara za tešku astmu. Srbija se vrlo brzo angažovala i pristupila centralnom registru koji se zove SHARP Central. Srpski registar vodi profesorka Zorica Lazić iz Kragujevca i svi srpski medicinski fakulteti su uključeni; rade harmonično, složno i veoma efikasno. Veoma aktivno učestvuju u nekoliko projekata, što je dobro, ne samo za srpske pacijente, već i za kolege u Srbiji, naročito mlađe, kojima je to prozor u svet, uključenje u veoma važne projekte koji im takođe dobro dođu za stručno napredovanje jer će sve te studije proizvesti dobre publikacije, osnovno merilo akademskog kvaliteta", kaže on.

Takođe dodaje da je u kontaktu i sa alergolozima i kliničkim imunolozima.

"Rado se sećam kada smo u organizaciji britansko-jugoslovenskom medicinskog udruženja (BYMA) i dobru finanasijsku podršku Evropskog alergološkog udruženja 2001. organizovali veliki sastanak na Paliću, gde su došle kolege iz Evrope da podele najnovija saznanja iz struke sa srpskim lekarima. To je bilo u proleće posle pada Slobodana Miloševića i sastanak je bio veliki uspeh. Bilo je i kolega iz Hrvatske, Bosne i Makedonije, i rado se sećam kako je koleginica iz Hrvatske, inače rodom iz Splita, pevala na sav glas srpske starogradske i narodne pesme."

Što se tiče saradnje u borbi protiv virusa kovid 19, Đukanović kaže da u kontaktu sa više koleginica i kolega.

"Koliko mogu da vidim, svi se izuzetno trude, rade pod jako teškim uslovima, ali se ne predaju. Njihovo poznavanje bolesti je impresivno i dostupni su im čak i skupi lekovi kao Ttcilizumab (anti-il-6 antitela terapija) koje se daje jako teškim pacijentima. Mislim da ste u dobrim rukama, ali apelujem na vlasti da se još više angažuju oko uslova rada zdravstvenih radnika. Narod takođe treba da iskoristi priliku da se zbliži sa zdravstvenim radnicima jer mnogo zavisi od tih odnosa."

Ilustracija Foto: depositphotos/rbhavana

Đukanović je napravio i paralelu oko načina borbe Srbije i Velike Biritanije protiv virusa kovid 19.

"Ono što Britanija i Srbija imaju zajedničko jeste da je mnogo ljudi patilo, da su zdravstveni radnici dovedeni u izuzetno tešku situaciju. Kovid 19 ne bira koju rasu i narodnost će da napada. Tu smo svi u istom čamcu. Postoje razlike, u prvom talasu se Srbija veoma dobro izborila, toliko dobro da sam ja počeo da mislim da su Srbi nebeski narod, obdaren posebnim imunitetom. Razmišljao sam da li je to zahvaljujući be-se-že vakcini koju naša deca dobijaju odmah po rođenju (za razliku od mnogih zemalja, kao SAD, gde se ne daju) ili možda veće koncentracije vitamina D zbog izlaganja suncu."

"Ali, sada kad je Srbija u drugom talasu, gde vidimo tako veliki broj obolelih, mislim da je glavnu ulogu u prvom talasu odigrala izolacija. Jeste da je bila drastična, ali je spasila živote. Razumem da stroga izolacija, naročito policijski čas, ne može dugo da traje jer to ljudi teško podnose psihički i ekonomija jako trpi, ali mislim da su neke odluke doprinele razbuktavanju bolesti u sadašnjem talasu. Mislim da je opuštanje bilo suviše naglo. Trebalo je to uraditi mnogo sporije, ne odmah otvoriti stadione za velike utakmice, gde se ljudi bukvalno deru i tako šire virus putem kapljica. Odgovornost nije samo na vlastima, nego i na pojedincima, ali vlasti su te koje bi trebalo da predvide tokove, tj. posledice njihovih odluka, na najbolje mogući način."

Za razliku od Srbije koja je, čini mi se, iskoristila dobro preporuke iz Kine, dobro reagovala u prvom talasu, Britanija se kasno probudila, smatra Đukanović.

"Bilo je tu priče o kontrolisanom širenju bolesti unutar kapaciteta nacionalnog zdravstenog sistema (NHS), ali u suštini zemlja, bolje rečeno vlada, nije bila spremna po pitanju respiratora i zaštitne opreme za lekare, sestre i ostalo bolničko osoblje. Jednostavno nije bilo dovoljno. Gledano sa strane, nije nikome jasno zašto je to sve tako polako išlo, mada ja mislim da je to kombinacija suludog nadanja da mi nismo Kina, fokusiranje na Bregzit, neiskustvo nove vlade i drastično smanjenje osoblja u ključnim ministarstivma (tzv civil servants). Zato javnost sada traži da se konstituiše posebna komisija, nezavisna od vlade, koja će analizirati sve što je preduzeto u pandemiji."

"Sa druge strane, Britanija bolje, barem za sada, kontroliše otvaranje privrede i javnog života. Narod se stalno obaveštava. To nije jednostavno, ali ipak nekako se poruka širi. Ne zaboravmo da je Britanija ipak mnogo bogatija zemlja od Srbije. Na kraju, ono što čini Britaniju jakom je medicinska nauka i sistem za sprovođenje kliničkih studija koji je, bez sumnje, najbolji na svetu, sa velikim ulaganjima. Formirali smo efikasne platforme za istraživanja, gde je bilo minimalno sebičnog ponašanja. To nam je u stvari i omogućilo da završimo studiju sa interferonom u roku od dva meseca", zaključio je Đukanović. Pre gotovo dve decenije profesori Ðukanović, Stiven Holgejt i Dona Dejvis otkrili su da ljudima koji imaju astmu i hroničnu bolest pluća nedostaje protein koji se zove interferon beta, koji pomaže u borbi protiv obične prehlade.

Oni su utvrdili da se odbrana pacijenata protiv virusne infekcije može povećati ako se nadomesti protein koji nedostaje. Oni su osnovali kompaniju "Sinairgen" da bi svoja otkrića pretvorili u tretmane za lečenje.

Rezultati inicijalnog ispitivanja, objavljenog prošle nedelje, pokazali su da pacijenti sa koronavirusom, kojima je data posebna formulacija leka beta interferona, nazvanog SNG001, direktno u disajne puteve preko inhalatora, dva do tri puta povećava njihove šanse za oporavak nego što je to kod onih onima kojima je dat placebo.

Na uzorku od 101 osobe utvrđeno je da su šanse za razvoj teškog oblika bolesti manje za 79 odsto, dok je osećaj gubitka daha, takođe, drastično smanjen.

Čim su objavljeni rezultati kliničkog ispitivanja, ujutro 21. jula, akcije su počele da rastu, a do ručka porasle su za 540 procenata.

Udeo profesora Ðukanovića (65) u kompaniji od 0,56 procenata u jednom danu skočio je sa oko 300.000 funti na 1,6 miliona funti.

Slično je i sa udelima ostalih dvoje profesora.