Potomstvo istopolnih roditelja?

U radnom izveštaju istraživačkog tima navedeno je da su naučnici manipulisali matičnim ćelijama iz vezivnih tkiva muških miševa, od kojih su odvajali XY hromozome. Od njih su kasnije u laboratorijskim uslovima dobili indukovane pluripotentne matične ćelije, od kojih može da nastane bilo koja gradivna jedinica.

Oko jednog procenta razvijenih ćelija, spontano je izgubilo Y hromozom što je dovelo do razvijanja XO ćelija.

Ovakve ćelije su ubrizgane u blastocite (jedan od početnih faza razvoja ćelije) donora: ženke miša, a zatim transplantirani u surogat majke, što je dovelo do rađanja ženki – himera sa XO/XX hromozomima od kojih po jedan potiče od originalne muške matične ćelije.

Ženke - himere (životinje koje imaju dva ili više različitih populacija genetski različitih polnih ćelija), su zatim nosile jajne ćelije koje potiču od iz XO ćelija i sparene sa normalnim mužjakom miša. Rezultat su ženka i mužjak miša.

Ova tehnika mogla bi biti primenjena kod domaćih životinja, kako bi se kombinovale poželjne genetske osobine dva mužjaka, bez prenosa na ženke.

Takođe, moguće je da jedan mužjak proizvede i jajne ćelije i spermatozoide za sopstveno oplođavanje kako bi se stvorili i ženski i muški progeni. Takva tehnika bi mogla biti dragocena u očuvanju ugroženih vrsta.

U budućnosti, bilo bi moguće da se stvore ljudske jajne ćelije od muških matičnih ćelija u laboratorijskim uslovima.

Koristeći ih u kombinaciji sa veštačkom oplodnjom , bila bi eliminisana potreba za dve ženske himere, ali bi surogat majka i dalje morala da nosi trudnoću dvojice očeva. Koristeći različite varijante ovih metoda, istraživači smatraju da će uspeti da stvore spermu i od ženskih donora i proizvedu održive muške i ženske progene sa dve majke.

Autori ističu da izvođenje sličnih istraživanja na ljudima zahteva značajna testiranja pre korištenja u terapeutske svrhe.