Jak imunitet - manje bolesti

Svaka bolest, od banalnih infekcija do ozbiljnih oboljenja, znak je da je imuni sistem popustio. On je zadužen za kontrolu svih stranih materija u organizmu i adaptaciju, štiti nas od bakterija virusa, parazita, a s druge strane i od tumorskih ćelija i drugih štetnih promena u organizmu.

Ljudi često očekuju da nekim „čarobnim štapićem“ funkcionisanje imunskog sistema može da se odjednom popravi. Imuni sistem je, međutim, toliko kompleksan da ne može jedna stvar da popravi njegovo funkcionisanje, već je potrebno da se složi mnogo kockica da bi on valjano radio.

- Još je mnogo toga nepoznanica kada je funkcionisanje imunskog sistema u pitanju - kaže za „Novosti“ dr Rajica Stošović, imunolog i alergolog iz Kliničkog centra Srbije. - Zasad smo dobro proučili njegove regulatorne mehanizme, i na njih možemo da utičemo. To je zapravo ono što što laički zovemo „podizanje“ imuniteta.

Da bi odbrambeni sistem funkcionisao efikasno neophodno je primenjivati više zdravih navika istovremeno i na duže staze. Na prvom mestu je redovan dnevni i noćni odmor. Kako dodaje sagovornik „Novosti“, naučno je utvrđeno da je našem telu svakodnevno neophodno vreme za psihički i fizički odmor. To podrazumeva i najmanje šest do osam sati kvalitetnog, potpunog sna. Iako se svi nadaju da „prečicama“ mogu da poboljšaju rad imunskog sistema, nauka kaže drugačije - potrebna je kontinuirana pravilna ishrana i zdrave navike.

- Istraživanja pokazuju da upotreba prerađene i industrijske hrane u velikoj meri direktno umanjuje sposobnosti odbrambenog sistema - upozorava dr Stošović. - Više od 80 odsto procesa koji omogućavaju normalno funkcionisanje imuniteta odigrava se u digestivnom traktu, konkretno tankom i debelom crevu. Tu završi sve što unesemo u organizam, neutrališu se toksini i štetne materije, i organizam svojim imunskim sistemom se upoznaje sa spoljnim agensima i sprema odbranu. Kako bi se sprečilo ispadanje imuniteta iz ravnoteže, iz ishrane treba izbaciti prerađenu, i vratiti se što više izvornoj hrani: svežem voću, povrću, kvalitetnom mesu. Dr Stošović ističe da zeleno povrće pojačava aktivnost imunog sistema, isto kao i koštunjavo voće i citrusi. Ali, začkoljica je što hranljive materije potrebne da bi vaš imuni sistem radio kao sat morate da unosite svakodnevno.

- Ljudi prave mnogo grešaka u ishrani koje direktno utiču na funkcionisanje imunog sistema. Na primer, ne unose dovoljno masti, koje direktno stimulišu aktivnosti odbrambenih ćelija - pojašnjava dr Stošović. - Uzimanjem „obranih“ namirnica, vi praktično odmažete vašem imunitetu, uskraćujući mu važne masti, u kojima se nalaze i vitamini rastvorljivi u mastima. Za očuvanje imunog sistema potrebno je 50 do 80 g životinjskih proteina dnevno. Pitanje je samo koliko naš standard omogućava da se hranimo i na ovaj način pobošljavamo rad imunog sistema.

U poslednjih 50 godina čovek je drastično promenio uslove života i to predstavlja ogroman stres za naš biološki materijal. Zato naš imunitet često nije kadar da izdrži sve udare savremenog života, jer mi svakodnevno rušimo dobre navike koje su omogućavale da imuni sistem fukcioniše kako treba. Zato je neophodno da čovek praktikuje što više fizičku i mentalnu higijenu, kako bi zadržao dobro zdravlje, dodaje dr Stošović.

To važi za sve segmente života, počev od banalnih, da držimo što čistijim sve slabe tačke, mesta gde spoljni agensi mogu da dospeju u telo (nos, usta, kapci, nozdrve, usna duplja, analni, genitalni otvori). Mudro je koliko god je moguće izbegavati kontakt sa bolesnim osobama, ali ne manje važno je omogućiti sebi i mentalnu higijenu - dovoljno odmora, trenutke opuštanja, zabave, smeha.

- Izbegavanje stresa je veoma važan faktor u očuvanju ravnoteže imunog sistema, kao i hroničnog zamora. Zamor je čak priznat kao bolest, ali se često neozbiljno shvata iako može da ima veliki uticaj na naš imuni sistem - upozorava dr Stošović.