5 mitova o preplanulosti kože

Tamnjenjem se koža prirodno štiti od sunca, ali to je istovremeno izuzetno iscrpljuje. Ultraljubičasti zraci sunca izazivaju veće ili manje oštećenje kože u zavisnosti od toga koliko ste mu izloženi.

Duga popodneva na plaži mogu rezultirati opekotinama, plikovima i ljuštenjem. Takođe, preterano izlaganje toploti može da vodi toplotnom udaru, stanju koje se događa onda kada organizam izgubi sposobnost termoregulacije.

Kao posledice javljaju se bore, pege i prerano starenje. U najgorem slučaju – i rak kože.

Mnoge zablude postoje kada je reč o bezbednom sunčanju, a predstavljamo vam pravu istinu koja stoji iza pet najčešćih mitova.

1. Solarijum je bezbedan

Naučnici i lekari se slažu: Ne postoji bezbedan način da pocrnite, a ni solarijum nije izuzetak. Oni funkcionišu tako što kožu izlažu ultraljubičastim zracima koji dokazano izazivaju rak kože.

Što duže ostajete u solarijumu, to se izlažete većoj opasnosti, naročito ako ih posećujete pre tridesete godine. Mnoge zemlje razmatraju ili su usvojile zakone zabrane upotrebe solarijuma za mlađe od 18 godina.

Pre nekoliko godina, promovisani su solarijumi sa više UVA zračenja, jer su navodno sprečavali opekotine. Međutim, stručnjaci su upozorili da UVA zraci mogu uticati na pojavu melanoma.

Nemojte verovari ni u priču da u solarijumu možete nadomestiti manjak vitamina D. Izlaganje prirodnim sunčevim zracima je sasvim dovoljno uz konzumiranje mlečnih prerađevina, hleba, jaja i ribe.

2. Krema za sunčanje pruža svu potrebnu zaštitu

Krema je samo delić zaštite od sunca. Koža je upija, a ona odbija UVA i UVB zračenje hemijskim ili fizičkim putem. Kreme sa “fizičkom” zaštitom sadrže sastojke poput oksida cinka ili titanijum oskida koji formiraju zaštitni film na koži koji odbija zračenje.

Hemijske sadrže sastojke poput avobenzoena koji apsorbuju zrake. Svaka krema ima nivo zaštite (SPF). Što je broj veći, to je zaštita bolja.

Kreme sa faktorom 15 sprečavaju prodor oko 93 odsto zračenja, dok SPF 30 odbija oko 97 odsto UVB zraka. Njena efikasnost zavisi od više faktora – koliko ste skloni opekotinama, koliko je jako zračenje, kao i koju količinu kreme ste naneli.

Znojenje, plivanje, tuširanje, pa čak i visoka vlažnost vazduha smanjuju njenu efikasnost. Iako na nekim kremama piše da su vodootporne, ne treba da im verujete.

Prilikom odabira kreme, odlučite se za onu koja ima taštitu od širokog spektra UVA i UVB zračenja.

3. Postepeno sunčanje štiti kožu

Ako mislite da se koža može pripremiti za dugotrajno izlaganje suncu tako što ćete se prethodno sunčati, varate se. Naime, ako ste već “uhvatili malo boje” to znači da je vaša koža već reagovala na UV zračenje.

To je vidljiv dokaz da je ona oštećena. Time što ponovo izlazite na sunce rizikujete dodatno starenje i čak rak kože. Kada je reč o kremama za samotamnjenje, njima se nećete zaštiti od sunca.

Međutim, sadrže DHA hemikaliju koja postepeno farba mrtve ćelije na površini kože. Zato “ten” traje sve dok se koža ne oslobodi tih naslaga, što se desi prilično brzo po nanošenju, ali je neuporedivo sigurnije od sunčanja.

4. Tamnoputi ljudi ne moraju da brinu

Boja kože zavisi od količine melanina u epidermisu, odnoso spoljnjem delu kože. Melanin pomaže da se koža zaštiti od negativnih efekata sunca, pa tako crnci imaju zaštitu koja bi se mogla meriti kao 13,4 SPF jedinica, u poređenju sa svega 3,4 kod belaca.

Ta razlika objašnjava zašto je kod afroamerikanaca rak kože daleko ređi. Iako melanin proizvodi određenu zaštitu od sunca, čak i izuzetno tamna koža može da izgori posle dugotrajnog izlaganja.

Melanom, najopasniji oblik kancera, javlja se pak kod svih rasa. Jedan tio melanoma (ALM) odgovoran je za 50 odsto svih slučajeva obolevanja od raka kože kod tamnoputih ljudi.

On se naziva i “skrivenim” melanomom jer se razvija na mestima koja nije lako ispitati: poput dlanova, ispod noktiju ili na mukoznim membranama.

U ranim fazama se čak i ne prepoznaje jer podseća na modricu. Bob Marli, legenda regea, umro je od melanoma koji mu se nalazio na stopalu, a nije otkriven sve dok se nije proširio na druge delove tela i postao neizlečiv.

5. Bezbedni ste kad je oblačno

Ako ste ikad dobili opekotine posle dana provedenog na snegu, znate da je ovo mit. Ultraljubičasti zraci utiču na nas čak i kad je oblačno. Mnogi ljudi duže vremena provedu napolju nadajući se da će ih oblaci zaštititi, ali ih taj lažni osećaj sigurnosti dovodi do bolnih opekotina.

Sneg, voda i pesak reflektuju 85 odsto sunčevog zračenja, pa ako skijate ili ste na plaži morate redovno nanositi kremu za sunčanje. Treba da vodite računa o zaštiti od sunca svaki put kad planirate duže da se zadržite napolju.

Bogato nanesite kremu za sunčanje 30 minuta pre izlaska, utrljajte je i postupak ponovite na svaka dva sata. Izbegavajte izlazak iz zatvorene prostorije između 10 i 14 časova kada je sunce najjače.

Nosite laganu, svetlu odeću i šešir sa širokim obodom kao i naočare sa zaštitom od UV zračenja.

Rezultat: mlađi izgled i zdravija koža.

Foto: bizior / www.sxc.hu