Flašice za bebe mogu biti opasne?

Već godinama se upozorava na štetnost bisfenola A (BPA). To je osnovna hemikalija koja se nalazi u brojnim predmetima za svakodnevno korišćenje: u CD-ovima, termopapiru na kasama, mobilnim telefonima, kacigama za motoriste ili plastičnim flašama. Neka istraživanja ukazuju na moguću vezu te materije i nekih oboljenja ili poremećaja u razvoju ljudskog embriona.

Bisfenol A razvijen je 1930-ih godina. Tražila se sintetičku materija koja bi mogla da ima sličan efekat kao ženski seksualni hormon estrogen. Ali, ubrzo se pokazalo da je delovanje bisfenola A u terapeutske svrhe vrlo slabo, i da su neke druge materije prikladnije za farmaceutsku industriju.

U telo preko hrane i pića

Bisfenol A je pronašao alternativnu primenu u hemijskoj industriji – kao osnova za pravljenje raznih vrsta plastike. Industriji se svidela raznolikost moguće primene, velika izdržljivost, slaba zapaljivost i mogućnost primene kao električni izolator.

Međutim, hormonsko delovanje bisfenola postalo je problem. Naime, čestice bisfenola iz plastičnih flaša ili konzervi mogu preko hrane i pića da dospeju u ljudsko telo. Istraživanja su pokazala da topla voda može da oslobodi čestice bisfenola iz plastičnih posuda. Ali, i bez tople vode te čestice mogu da dospeju u hranu, na primer ako je konzerva presvučena plastičnim slojem.

Mogući poremećaji kod odojčadi

Dodatni estrogen može da poremeti ravnotežu ljudskih hormona. Neka istraživanja pokazuju da to može da bude uzrok oboljenja srca i krvotoka i da raste rizik od šećerne bolesti. Moguć je i negativan uticaj na seksualnost. Kod odojčadi, bisfenol A može da izazove poremećaj u razvoju. Evropska unija je zato 2011. odlučila da zabrani flašice za bebe koje sadrže bisfenol.

Za ostala područja, Evropska je komisija odredila samo granice dopuštene koncentracije bisfenola. Francuska namerava da od 2015. uvede potpunu zabranu upotrebe tog materijala u pakovanjima za hranu.

Najdalje je otišla Švedska. Ministarka za zaštitu okoline Lena Ek zahteva potpunu zabranu tog materijala, kako je nedavno napisala u članku za list „Svenska dagbladet“. U tome je podržavaju organizacije za zaštitu okoline. „Nemačka bi trebalo da sledi primer Šveske“, kaže An-Katrin Šporkman iz organizacije za zaštitu okoline BUND. S obzirom na to da bisfenol A deluje već i u vrlo malim količinama, određivanje gornje granice nema smisla, kaže Šporkman u razgovoru za Dojče vele.

Različiti rezultati istraživanja

timlewisnm / Flickr.com

Međutim, Ženevjev Bauv iz udruženja „Koalicija BPA“, u koju su se udružili hemijski koncerni koji prerađuju bisfenol, kritikuje nameru švedske ministarke. „Na proleće ćemo imati detaljan izveštaj o bezbednosti bisfenola A u vezi sa hranom, koji trenutno priprema Evropska ustanova za bezbednost hrane“, kaže Bauv. Ona smatra da švedska ministarka donosi odluku pre nego što je izveštaj završen, i da to nije dobro ni za potrošače ni za industriju.

Hoće li, međutim, izveštaj Evropske ustanove za bezbednost hrane razjasniti stvari u vezi sa bisfenolom? An-Katrin Šporkman sumnja: „EFSA vrednuje pre svega studije industrije koje su došle do zaključka da bisfenol A nije problem.“ Ali, švedska ministarka je svojom najavom ipak nešto postigla. Sada svi govore o bisfenolu A.