Živeo DVD

Ako makar povremeno pratite IT dešavanja čuli ste za oba nova standarda optičkih medija. I da, pravilno zaključujete da je u toku novi rat standarda... ko zna koji poredu. U video svetu najpoznatiji je bio onaj između VHS i Betamax standarda. Tada je ishod bio poraz Sonyja (koji je smislio Betamax). Manje poznat je onaj između različitih DVD standarda. A razlog za medijsku skrajnutost istoga je to što su vrlo brzo DVD čitači (i rezači kasnije) čitali sve raspoložive DVD standarde i tako korisnike oslobodili briga i pažnje pri nabavci medija.

Rat koji je sada u početnim fazama opet donosi glavobolju korisnicima... Barem onima koji odluče da odmah nabave odgovarajući čitač ili rezač. Zašto? Najpre, ne podržavaju svi filmski studiji oba medija. Sony, 20th Century Fox i Lions Gate su na primer najavili izdanja na Blu-ray diskovima, a Universal, Dreamworks, New Line i još nekoliko studija podržavaju HD-DVD. Neki će podržati oba (ostaje pitanje koji će podržati prvo) poput Walt Disneya, Paramounta i Warner Brosa. Zanimljivo je i to da porno industrija mahom podržava Blu-ray, pa se mnogi pitaju da li je to odlučujući tas na vagi.

Zanimljivo je da se proizvođači softvera nisu u većoj meri deklarisali. (Većina programa će još duzi niz godina komotno stajati na CD ili DVD medije.) Ali neki su se ipak umešali... Na strani Blu-raya izdavači igara Vivendi Universal i Electronic Arts, a na strani HD-DVD-a Microsoft. Možda to preteže malo na drugu stranu?! Proizvođači medija se verovatno najviše raduju situaciji u kojoj se dva moćna standarda tuku za tržište, što potvrđuje odluka Verbatima da pravi medije oba tabora. Hardverske kompanije su takođe samo u manjoj meri podeljene. Philips, Pioneer, LG, Matsushita, Samsung, pa čak i Sony su učesnici u razvoju oba standarda. Iako ima i firmi koje su vezane za jedan od njih (TDK za Blu-Ray, Sanyo i NEC za HD-DVD) situaciju u kojoj Sony gura Blu-ray a istovremeno učestvuje u radu na konkurentskom standardu "pomalo smrdi".

Tehničke karakteristike

Sa tehničke strane, oba medija donose značajno veće kapacitete od DVD-a. Jedan sloj Blu-ray diska standardnog prečnika 12 cm može da primi do 25 GB podataka. Kako disk može biti dvoslojni i dvostrani dolazimo do 100 GB na jednom disku. TDK je napravio i disk sa 33,3 GB po sloju i šest slojeva na jednom(!) mediju što daje 200 GB prostora. HD-DVD je tu inferioran. Jedan sloj ima kapacitet od 15 GB i maksimum je 3 sloja na strani. Znači ukupno 90 GB. Ali i to je sasvim dovoljno da se snimi više sati video materijala po HDTV standardu.

Koji će standard prevladati (ako bilo koji to uspe) odlučiće zaštita sadržaja diskova, odnosno DRM. To je skraćenica za Digital Rights Management, odnosno tehnologije zaštite sadržaja diska. Loša zaštita DVD medija je i podstakla filmske studije da se aktivno uključe u kreiranje novih tipova medija čija bi zaštita trebalo da bude ozbiljnija i neisplativa za "razbijanje". Oba medija su u tom smislu morala da se povinuju AACS direktivama i ugrade više vrsta zaštite. Blu-ray sadrži BD+ algoritam koji omogućava dinamičko menjanje kriptografskih ključeva, Mandatory Managed Copy koji omogućava kopiranje originalnog diska, ali samo po dobijanju ključa od izdavača, a tu je i kontroverzna tehnologija Self-Protecting Digital Content koja može da blokira Blu-ray čitač ukoliko otkrije piratski disk. HD-DVD koristi samo nečujne zvučne oznake koje plejeri prepoznaju i dozvoljavaju reprodukciju, a te oznake neće biti moguće iskopirati ili snimiti kamerom u bioskopu. Blu-ray ima sličan sistem, a ima i regionalnu zonsku podelu, što HD-DVD tek treba da dobije. Gledano iz ove perspektive, Blu-ray ima jasnu prednost.

Na žalost, DRM je realnost protiv koje se nekako moramo boriti. Zašto? Zato što DRM ograničava naša prava na čuvanje izdanja koja smo kupili. Ograničava mogućnost pravljenja kopija (kako sačuvati disk koji lako možete izgrebeti do neupotrebljivosti osim kopiranjem?!), pozajmljivanje prijateljima ili čak puštanje na dva vaša računara. Kako će to tačno funkcionisati sa novim medijima i koje muke će korisnicima doneti, tek ćemo videti. Trenutno najviše muke imaju korisnici koji su audio diskove prebacili u WMA datoteke sa DRM zaštitom. Te datoteke sada ne mogu reprodukovati na drugom računaru. Slična je situacija i sa Appleovim iPod plejerima.

Ko će pobediti

Ako treba da iznesem sud o tome ko bi mogao pobediti u novom ratu medija... rekao bih niko. Verujem da će proizvođači naći rešenje kako da u jedan čitač (i rezač) smeste tehnologiju koja će prepoznavati i HD-DVD i Blu-ray diskove. Verujem i da će se to rešenje pojaviti značajno pre nego što cena samih uređaja i medija postane prihvatljiva za obične korisnike. Tokom narednih godinu dana je besmisleno ulagati u uređaje za reprodukciju bilo kog od dva standarda. Treba pratiti situaciju i reagovati tek kad "rat" stigne do nekakvog kraja.

Sa druge strane, ako imate tolike količine podataka da morate praviti digitalnu arhivu, mnogo je jeftinije da koristite hard diskove, čak i eksterne! Na primer, Blu-ray uređaj za računar košta oko 800 evra, medija kod nas teško da nema, a eksterni hard disk od 320 GB košta manje od 200 evra. Pored toga, za manje količine podataka DVD je sasvim dobar i jeftin, a i njegova DRM zaštita je odavno razbijena. Otud i naslov teksta.

Autor radi kao urednik u časopisu PC