Testirali smo: Samsung Galaxy Tab 10.1

Ako se bilo šta u Samsungovoj konfuziji i predomišljanju prethodnih meseci može izvući kao pozitivno, to je iskrenost. Kompanija je bila konkretna i otvorena kada su razlozi za puštanje prvobitnog modela na tržište i njegovu potpunu marginalizaciju odmah nakon toga u pitanju: Apple je napravio tanji i jeftiniji uređaj kome prvobitni Galaxy Tab 10.1 nije mogao ni prići.

Rezultat prekrajanja sa gledanjem u iPad2 je pred nama, novi Galaxy Tab 10.1 koji prvobitni model (stigao kod nas tek pre nešto više od mesec dana) sa obe noge gura pod tepih.

8mm

Najviše posla Samsung je čini se imao oko spoljašnjosti novog Taba, budući da sa prvobitnim modelom deli samo plastiku kao materijal od kog je napravljen. U poređenju sa prvobitnim modelom novi Tab je nekoliko delova milimetra širi i duži, ali je zato značajno tanji.

“Tankost” novog modela ujedno je i jedan od njegovih glavnih aduta budući da je Galaxy Tab 10.1 sa 8,6 milimetara u ovom momentu najtanji tablet na svetu, za 0,2 milimetra tanji od iPada.

Galaxy Tab 10.1 realizovan je slično prvobitnom modelu, te su ekran i površina koja ga okružuje bočnom zaobljenom plastikom spojeni sa pozadinskim delom, koji je na modelu koji smo dobili na test bele boje (postoji i model sa crnom pozadinom). Siva bočna plastika sa gornje zadnje strane zalazi centimetar-dva niže, pa su na tom prostoru smešteni kamera i blic.

Tačnije, svi priključci (3,5mm audio, Samsung 30pin konektor za punjač i USB kabl za povezivanje sa računarom), tasteri (power, jačina zvuka) i ostali otvori (mikrofon, zvučnici i slot za SIM karticu) smešteni su duž bočne površine.

Izrada je dobra, kvalitet plastike je istovetan, a što je najvažnije, spojevi su kvalitetno realizovani te je Galaxy Tab 10.1 kompatna i čvrsta celina, uprkos tome što je potpuno plastičan i veoma tanak.

Ostaje utisak da bi još manja masa bila sjajan vetar u leđa najmanjem prečniku na svetu u ovom trenutku, mada valja istaći da je i ovako dosta lagan sa svojih 565 grama (iPad 2 3G "teži" 610g).

Ekran

Novi Galaxy Tab 10.1 nastavlja kontinuitet kada je rezolucija u pitanju, te se, u odnosu na iPad radi o superiornih 1280x800 piksela, što su ujedno istovetne brojke kada je prvobitni model u pitanju.

Samsung je u 10.1 ugradio ekran realizovan svojom Super PLS tehnologijom, koja bi trebalo da bude unapređenje (bolje karakteristike, manja cena) u odnosu na IPS tehnologiju kakve ekrane Apple ugrađuje u svoje proizvode.

Upoređen sa pomenutim konkurentom, Galaxy Tab 10.1 daje nešto bolju sliku, oštriju i življih boja, a zahvaljujući osdnosu dijagonale i rezolucije, Samsung pobeđuje i kada je u pitanju veličina tačke, odnosno broj istih po inču (149 ppi Tab, 132 iPad).

Kamera

Samsung je u 10.1v ugrađivao kameru od 8Mpx koja je sposobna za snimanje video materijala u full HD rezoluciji. Apple je sa druge strane u iPad 2 ugradio 4:3 720p video kameru što je eufemizam za očajnih 0,7 Mpx koliko se dobije nakon elementarnog računa.

Za razliku od obojice, 10.1 ima kameru od 3Mpx što je ozbiljno manje od 10.1v, ali i osetno bolje u odnosu na iPad 2. Ova kamera takođe snima 720p video, ali u wide screen rezoluciji.

Kvalitet fotografija i video materijala koji 10.1 snima je zadovoljavajuć za neupućene i nezahtevne, te ako tablet želite aktivno koristiti i kao kameru (što je samo po sebi diskutabilan koncept) eto argumenta u korist starog modela.

Snaga i prostor

Honeycomb tablet mainstream kada su čipovi u pitanju dobio je još jednog člana, što će reći da 10.1 pogodni Tegra 2, odnosno dva jezgra od jednog gigaherca i adekvatni grafički podsistem. Radne memorije je 1 gigabajt, dok je interni storage dostupan u varijantama od 16, 32 i 64 gigabajta.

Model koji smo imali na testu imao je 16GB memorije, koju nije moguće proširivati karticama za koje slot ne postoji.

Honeycomb, Honeycomb

Pored toga što je Srbija ponovo među prvima kada su nove Android sprave u pitanju, Tabovi koji su stigli kod nas opremljeni su i Samsungovom nadogradnjom podrazumevanog Androida, Touchwizom. Touchwiz znamo jos sa Galaxy S telefona, radi se o sličnoj stvari kao što je HTC Sense, nadogradnja korisničkog interfejsa uz nekolicinu aplikacija. Sam Android takođe je aktuelan, 3.1.

Touchwiz na Honeycombu u ovom momentu znači nešto drugačije fontove, druge ikone, svetle menije i karakteristične Samsungove aplikacije (SocialHub na primer) i widgete koje smo već sretali na njegovim Android telefonima.

Možda najveća nadogradnja na klasičan Honeycomb ugođaj je dodatni meni na dnu ekrana, podrazumevano skriven. Stvar je tako postavljena da je "po defaultu" jedina razlika u odnosu na standardni Android strelica na sredini panela tapom na koju pomenuti Samsungov meni izlazi iz senke.

Taj meni zapravo nije ništa drugo do jedan panel iste visine kao i podrazumevani na kom je poređano 6 ikonica koje predstavljaju Samsungove aplikacije nekoliko namena. Radi se o servisnoj potrebštini kao što je Task menadžer, kalendar, sat, kalkulator, muzički plejer i aplikacija za beleške, kako tektualne tako i crteže.

Ono što ove aplikacija izdvaja je što mogu biti pokrenute kao mali prozori (poput prozora na desktop operativnim sistemima) koje je moguće pomerati po ekranu, ali i maksimizovati. Takva priroda svedoči o nameri da se predvide uobičajene potrebe korisnika kako bi bile opskrbljene aplikacijama koje se lako nalaze i aktiviraju, te ne zauzimaju ceo ekran i ne zahtevaju aktiviranje Androidovog, u veziji 3.1 unapređenog task menadžera.

Android 3.1 sam po sebi više nije nova vest, a ono za čim smo najviše tragali su performanse. Ostale novine su tu, posebno od koristi unapređen task menadžer, dok USB host mogućnosti nismo mogli da proverimo, jer je za to u slučaju ovog uređaja potrebno imati adapter koji će Samsungov tridesetopinski priključak pretvara u USB.

Da li zbog Touchwiza (nismo našli način da ga isključimo ako je to uopšte moguće) ili zbog nečeg drugog, Android koji se dobija uz 10.1 radi skoro identično kao onaj za verziju stariji koji smo probali na 10.1v. To ukupno znači relativno zadovoljavajuće performanse, usporenja u pojedinim momentima, naročito pri menjanju home ekrana sa puno widgeta ili izlaska iz nešto zahtevnijih aplikacija.

Tipična manifestacija ovakvih usporenja je ponašanje slično usporenom snimku kada okruženje zastane pa nastavi ono što je započeto. Valja istaći da se uređaj tokom testa ni jednom nije zakočio ili postao neupotrebljiv, ali ostaje utisak da bi sve to moralo brže. Jednostavno, menjanje home ekrana ne bi smelo da zastajkuje jer je SocialHub widget popunjen aktivnostima sa društvenih mreža, te email klijent bi trebalo da "klizi" bez obzira koliko mejlova bilo u njemu.

Browsing ugođaj je sa druge strane veoma dobar, Androidov web browser funkcioniše brzo i stabilno uz podršku za Flash, koja ugrožava performanse tek pri pregledu i korišćenju kompleksnih sadrzaja napravljenih ovom tehnologijom. Problem sa nedostupnošću aplikacija u Marketu za našu zemlju uočen tokom testiranja Asus EeePad Transformera i Galaxy Taba 10.1v izgleda da je otklonjen, jedino Google Earth nismo mogli da instaliramo sa ovim obrazloženjem. Ostatak priče sa aplikacijama i dalje stoji, većinu na koju naiđete zapravo nije napravljena za tablete već za telefone, one koje jesu obično imaju "Tablet" u imenu. Ostaje da vidimo da li će i koliko novina u distribuciji aplikacija stvari končano dovesti na svoje mesto.

Zaključak

Kada je borba sa samim sobom u pitanju, konstatovati bilo šta sem pobede bilo bi ublažavanje realnosti. Jedino što 10.1v ima na svojoj strani je kamera, za razliku od sjajnih dimenzija, manje mase i boljeg ekrana na 10.1.

Baterija je takođe na papiru za nijansu bolja na novom modelu, što je u praksi značilo 8 do 9 sati mešovitog korišćenja (web, povremena video reprodukcija. Sjajan harvderski potencijal i lakoća rukovanja zahvaljujući dobroj izradi i dimenzijama 10.1 čine apsolutno logičnim izborom.

Borba sa Appleom je pak mnogo kompleksnija i teža stvar, pre svega zato što Apple u ovom momentu pojam tablet drži u svom vlasništvu. Kako bi parirao iPadu, Galaxy Tab 10.1 morao bi biti odlično izrađen, brz, konkuretnan cenom i softverskom platformom. Ako zanemarimo afinitete ka plastici ili aluminijumu može se reći da 10.1 ima prvo, Tegra 2 je dovoljna referenca za drugi plus, gde lakoća zaključivanja prestaje. Softver je nešto komplikovanija materija.

Android za tablete ovakav kakav je u ovom trenutku i sa ponudom aplikacija ne može parirati Appleu. Zaokruženost i dovršenost platforme koju je Apple dostigao Android neće još neko vreme, broj i kvalitet aplikacija koje u ovom momentu možete instalirati na iPad i na Galaxy Tab je neuporediv.

Kao što je pomenuto, Google je prethodnih dana učinio važan korak ka postavljanju dobre osnove za razvoj tržišta aplikacija, što bi, ukoliko Android želi da postane konkurentan trebalo biti dopunjeno kvalitetnim i jeftinijim uređajima, ali i daljim usavršavanjem samog operativnog sistema. Galaxy Tab 10.1 jeste jedan od tih kvalitetnih uređaja koji bi trebalo da skrenu pažnju na Android, koji u ovom momentu završava posao, ali ništa više od toga.

Činjenica da se iPad ne prodaje u Srbiji, priču o ceni čini suvišnom. To je ujedno i odličan uvod u sumarizaciju utiska i rezultata koje je testiranje novog Galaxy Taba proizvelo, odnosno vraćanje u domaću realnost kada su tableti u pitanju.

Najjednostavnije, Samsung Galaxy Tab 10.1 trenutno je najbolji tablet koji možete naći na domaćem tržištu. Ako ste u potrazi za ekranom od 10,1-og inča, takvu lakoću i užitak pri rukovanju uz očuvane performanse i trajanje baterije jednostavno niko na Android tablet tržištu u ovom momentu ne može da pruži.

Autor: Ivan Jelić

Uređaj na test ustupio Telenor, a možete ga kupiti uz Surfuj pakete ovog operatera.