Mapa za ukidanje viza

Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro doputovaće sutra u Beograd, gde će predstaviti "mapu puta" za liberalizaciju viznog režima između zemalja Evropske unije i Srbije.

Baro dolazi u Beograd dan pošto je 17 članica EU, na inicijativu Francuske, odlučilo da proširi režim besplatnih viza za srpske građane.

Baro će u Beogradu predstaviti dokument u kojem se definišu konkretne mere koje Srbija mora da usvoji da bi srpski državljani bili oslobođeni viza za ulazak u članice EU.

Potpredsednik Evropske komisije, koji je i komesar za saobraćaj, učestvovaće sutra po podne u Beogradu i na konferenciji "EU - Jugoistočna Evropa: Zajednička vizija spajanja ljudi", posvećenoj pre svega pomoći Brisela u izgradnji zajedničke železničke infrastrukture u regionu.

Odluku o uvođenju besplatnih viza danas su usvojile Francuska, Slovenija, Austrija, Češka, Danska, Estonija, Grčka, Italija, Litvanija, Luksemburg, Kipar, Mađarska, Norveška, Nemačka, Slovačka, Španija i Švedska.

"Evropska komisija i Slovenija kao predsedavajući pozvali su u petak, 18. aprila, zemlje članice Evropske unije da olakšaju izdavanje viza za građane Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u perspektivi potpune liberalizacije viznog režima. Takođe, on predstavlja i znak da je EU u celini voljna da podrži stremljenje Srbije ka Evropi", ističe se u zajedničkom saopštenju 17 zemalja, koje je ambasada Francuske u Beogradu dostavila Tanjugu.

Inače, put do ukidanja "šengenskih viza" za građane Srbije vodi preko ispunjenja uslova definisanih u četiri oblasti, kao i preko primene postojećih sporazuma o viznim olakšicama i o readmisiji.

Ukoliko Beograd prihvati ponuđenu platformu, razgovori o viznoj liberalizaciji bi mogli da počnu odmah da bi bili okončani tokom 2009. godine.

Mere ukidanja viza bi stupile na snagu u slučaju da Savet EU odobri kvalifikovanom većinom glasova članica Unije predlog o viznoj liberalizaciji koji bi Evropska komisija iznela po ispunjenju svih kriterijuma predviđenih "mapom puta".

U okviru "mape puta", prva grupa pitanja se odnosi na "bezbednost dokumenata" - pasoša i ličnih karata.

U tom pogledu, Srbija bi trebalo da počne da izdaje biometrijske pasoše koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.

Vlasti bi, takođe, trebalo da pojačaju bezbednost tih dokumenata i njihove izdavanje, te da redovno javljaju Interpolu podatke o ukradenim ili izgubljenim pasošima.

U drugoj oblasti se nalaze pitanja ilegalne imigracije i readmisije.

Po pitanju upravljanja granicom, neophodno je usvajanje zakona o njihovom prelasku, te o graničnoj upravi, kao i sprovođenje niza budžetskih i administrativnih mera koji bi omogućili efikasno tehnološko opremanje granica.

Srbija bi takođe trebalo da usvoji i primeni zakonodavstvo o azilu koje je u skladu sa Ženevskom konvencijom iz 1951. godine i pravnim okvirima i standardima EU.

Posebna pažnja trebala bi da bude posvećena mehanizmu praćenja migracije, uključujući detalje o ilegalnoj i legalnoj migraciji, te sprečavanju i istraživanju organizovane ilegalne migracije.

Treća grupa pitanja je posvećena javnom redu i bezbednosti.

U pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, zahteva se primena strategije i usvajanje i primena akcionog plana s tim ciljem.

Takođe je neophodna primena strategije za borbu protiv trgovine ljudima, te usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, usvajanje zakona o sprečavanju finansiranja terorizma, donošenje zakona o konfiskovanju imovine kriminalaca, te usvajanje i priprema nacionalne strategije za borbu protiv droge.

Srbija bi trebalo i da primeni zakone o sprečavanju korupcije osnivanjem nezavisne agencije za borbu protiv nje.

Istovremeno, srpsko pravosuđe i policija bi morali da ojačaju saradnju sa zemljama regiona i EU u oblasti borbe protiv kriminala.

Četvrta oblast, nazvana "Spoljni poslovi", predviđa garancije za slobodu kretanja svih građana Srbije, te izdavanje putnih i ličnih dokumenata svim državljanima, bez ikakve diskriminacije prema manjinskim grupama, raseljenim licima i izbeglicama.

Takođe se ističe neophodnost da se pojasne uslovi za sticanje srpskog državljanstva.

Evropska komisija će predložiti slične mere i ostalim zemljama zapadnog Balkana, a brzina ulaska na "belu šengensku listu" biće merena ispunjenjem kriterijuma svake države ponaosob.