Studiraj bolje

Statistika o visokom obrazovanju u Srbiji je poražavajuća: prosečna dužina studija na univerzitetima iznosi 7,48 godina, samo jedna trećina upisanih studenata u Srbiji završi fakultet, a svega četvrtina studenata upiše završnu godinu studija u propisanom roku. Više od 72 posto studenata nikada nije prešlo državne granice. Svega 11 posto stanovnika Srbije ima više (4,5%) ili visoko obrazovanje (6,5%).

Dok Evropska unija ubrzano gradi društvo znanja, reforme obrazovanja u Srbiji teku katastrofalno sporo. Iako je u septembru ove godine na snagu stupio novi Zakon o visokom obrazovanju, zanemarljiv broj studenata shvata šta podrazumevaju promene i bolonjski proces koji tek treba da zaživi na domaćim fakultetima. promenama su zbunjeni i profesori.

Da bi današnji studenti mogli adekvatno da odgovore izazovima koje diktira evropsko tržište, potrebno im je savremeno, fleksibilno, obrazovanje primenljivo i relevantno u celoj Evropi. SCG je, zbog toga, i pristupila Bolonjskoj deklaraciji, procesu koji treba da kreira jedinstven prostor evropskog obrazovanja do 2010. godine.

Jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa je podsticanje i olakšavanje mobilnosti studenata, nastavnog osoblja i istraživača u Evropi, što konkretno podrazumeva uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova, priznavanje kvalifikacija i delova studija, finansiranje programa mobilnosti, kao i uklanjanje formalnih prepreka za mobilnost, kao što su vize ili boravišne dozvole.  

Bolonjski proces predviđa povećanje efikasnosti i fleksibilnosti sistema studija, kako bi se studiralo bolje i brže bolje. Naravno, jedan od osnovnih ciljeva jeste da  svršeni studenti budu sposobniji da sa stečenim kvalifikacijama nađu posao na tržištu rada bez dodatnog doškolovavanja.

Bolonjski proces podrazumeva studije orijentisane prema evropskom, a ne samo nacionalnom tržištu rada, povećanje stepena znanja stranih jezika među studentima i nastavnim osobljem i promovisanje evropskih vrednosti i kulture.

Kako bi Bolonjska deklaracija bila primenjena u Srbiji, neophodno je promeniti formu studija, odnosno uvesti trociklični sistem, što bi trebalo da obezbedi

međunarodnu razumljivost stečenih zvanja i kvalifikacija, ali i bolju

poziciju studenata na tržištu rada. Tri ciklusa studija čine snovne studije u trajanju od 3 do 4 godine, zatim poslediplomeske i na kraju doktorsle studije. Ovo znači da će u Srbiji postojeće studije, koje traju pet godina, biti reformisane u dva ciklusa studija, od kojih oba treba da predstavljaju samostalne celine i budu prihvaćena na tržištu rada.

Studentsko opterećenjene bi smelo da prelazi 40 sati nedeljno. Osim vremena provedenog u direktnom kontaktu sa profesorom, u ovih 40 sati ulazi i svaki oblik samostalnog rada, poput pisanja seminarskog rada, pripreme za kolokvijum ili ispit, ili izrada diplomskog rada.

Nastava mora da bude organizovana prema ishodu učenja, odnosno jasno definisanom znanju, sposobnostima i veštinama koje student stiče tokom studija. Ishodi učenja se ne odnose na sadržaj ili metodologiju nastave, već na ono što se očekuje da student stekne ili razvije tokom učenja, ali se na osnovu njih definiše sadržaj i metodologija nastave.

Festival EXIT kampanjom Studiraj bolje pokušava da informiše i bolje uputi studente u način obrazovanja koji je osmišljen Bolonjskom deklaracijom. Cilj kampanje je i da uputi javnost o već započetim reformama visokog školstva, da prati kako one napreduju na našim univerzitetima i utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija o načinu njihovog sprovođenja. Kampanja će trajati pet meseci u Beogradu, Novom Sadu, Suboticu i Nišu. Biće organizovana na izovana na dva nivoa: kroz otvorene studije, predavanja i debate u kojima će učestvovati kompetentni stručnjaci, zanimljivi gosti  i studenti; i kroz niz žurki i koncerata.