Automobili Mape Tehnopolis Kultura
 
Naslovna | Vesti | Fokus | Teme | Aktuelno | Učestvujte
 
           
 
FOKUS
Komentar/Analiza
Intervju

TEME
Srbija2020: Teme

Fond za Mikro razvoj

 
B92 Srbija 2020 Fokus Intervju
Još ne znamo šta Srbija želi
26. april 2007. | Piše: Ratko Femić | Izvor: Danas
Mi smo sa Srbijom imali dobru saradnju čak i pre nego što ste formalno ušli u program Partnerstvo za mir i ona neće prestati zbog toga što niste dostavili Prezentacioni dokument - kaže za Danas šef sektora odbrambene saradnje u NATO Džordž Katsirdakis. Ipak, ovaj funkcioner NATO kazao je u intervjuu Danasu nakon predavanja koje je juče održao na devetoj Školi reforme sektora bezbednosti u organizaciji ISAC Fonda da Srbija trenutno ne učestvuje mnogo u aktivnostima PZM baš zbog toga što Prezentacionim dokumentom nije precizirala polja interesovanja.

- Odlučujući faktor za integracije je kakva će biti saradnja. Prezentacioni dokument je važan zbog toga što je to jedna od stvari koje morate da uradite, a to se može završiti veoma brzo - kaže Katsirdakis.

Objasnite onda šta radimo sada u PZM?

- Niste još počeli da radite mnogo toga, jer svi čekamo vaš prezentacioni dokument da bismo započeli program saradnje. Mi trebamo taj dokument da bismo znali šta vaša Vlada želi da sarađuje. Pošto još nemate vlade ne znamo šta vi želite. Kako da započnemo konkretnu saradnju ako ne znamo za šta ste zainteresovani.

U Srbiji ima političara koji govore samo o evropskim integracijama. Koja je razlika između evropskih i evroatlantskih integracija?

- Evropske integracije pre svega su uključenje u Evropsku uniju. Njihova suština je oblast ekonomije, pravnih pitanja, reforme sektora bezbednosti i još neke stvari koje su u nadležnosti Evropske unije. Ali EU nije organizacija koja može obuhvata i odbrambene aspekte, jer nema nezavisni mehanizam planiranja za oblasti odbrane. Ali, ona koristi NATO odbrambene aranžmane. Ne postoji ništa što bi se moglo nazvati evropskom vojskom, jer većina armija u Evropi pripada NATO nacijama - 21 od 26 članica EU članice su NATO. Prioritet za upotrebu oružanih snaga daje se NATO. Ako postoji situacija gde bi došlo do razlike u interesima gde EU hoće jedno, a NATO nešto drugo i treba da upotrebe oružane snage onda će ići prvo ono što hoće NATO. Zbog toga su važne evroatlantske integracije, jer time pokrivate i odbrambene i vojne odnose koje ne obezbeđuje EU. Ali učešćem u EU obezbeđujete ekonomske i pravne aspekte tih odnosa. Pravi izbor je opredeliti se za obe, a ne samo jednu opciju. Ideja o pridruženju samo EU je dobra za države koje nemaju neke posebne odbrambene potrebe.

Grčka se smatra tradicionalnim prijateljem Srbije. Objasnite kako nam u NATO može pomoći prijateljska zemlja kao što je Grčka?

- Prijatelji u NATO su vam već pomogli zato što je bilo mnogo pritisaka da uđete u PZM. Prvobitan stav je bio da neće pozivati zemlje u taj program i da ako bi ijedna zemlja bila pozvana to bi bila Crna Gora, jer nije imala problema sa Hagom. Srbija je pozvana zbog pritiska Grčke i drugih prijateljskih zemalja. Ministarstva odbrane i spoljnih poslova Grčke, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine takođe sarađuju dobro. Srbija ima više prijatelja u NATO nego što vi mislite. Rekao bih da od 26 zemalja u NATO više od pola otvoreno smatraju sebe prijateljima Srbije.

 Partnerstvo za mir smatra se pripremom za dalje tranzicione procese. Ali osim standarda u oblasti odbrane zahteva dostizanje i nekih drugih demokratskih vrednosti?

- Ako postoji odluka države da se pridruži NATO onda postoje zahtevi da se prilagodite kako biste postali član. Prilagođavanje bi značilo promene u oružanim snagama do stepena koji je preporučen kako bi došli do istog standarda kao u NATO zemljama. To se ne može dogoditi preko noći, jer je to dug proces i može trajati godinama. Ako pročitate preambulu Okvirnog dokumenta Partnerstva za mir videćete da su principi sa kojima bi trebalo da se slažete oni o vladavini prava i drugi demokratski principi koje prihvataju i preporučuju UN, OEBS, Savet Evrope i većina međunarodnih organizacija.

Dakle govorimo o demokratskoj transformaciji, a kao deo toga i o vojnim i bezbednosnim transformacijama.

Da li je NATO sada više od Balkana zainteresovan za neke druge regione?

- Imamo interese u mnogim oblastima. Na primer sada nas dosta interesuje šta se dešava u centralnoj Aziji i pratimo razvoje u tom delu sveta, ali ne protiv interesa balkanske regije, jer nastavljamo kontakte sa Balkanom.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar


 
april 2007.
Odštampaj Pošalji

AKTUELNO
Srbija2020: Aktuelno

Arhiva

Nerazumni zahtevi sindikata, 28. januar 2011.
Saša Radulović

Kakva vlada takvi i sindikati. Bez kompasa. Bez ideje. Bez osećaja da zakoni gravitacije važe i u ekonomiji. Sa čvrstom verom u besplatan ručak i teoriju da negde postoji džak sa parama, novcem koji im pripada, a ...


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2019 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku