U subotu, 24. januara, u Tunisu počinje 24. Afrički kup u fudbalu. Sledeće tri nedelje pažnja svetske fudbalske javnosti biće koncentrisana na južnu obalu Mediterana, na kojoj će se paralelno voditi borba na nekoliko frontova.
Dok fudbaleri budu pokušavali da takmičenje podignu na željeni nivo, iza kulisa će se odvijati ključni čin u "Operaciji 2010". Odmah pošto je Nemačka za dlaku ispred Južne Afrike dobila pravo da organizuje Svetsko prvenstvo 2006. godine, predsednik FIFA Sep Blater je (čini se brzopleto) obećao Africi domaćinstvo četiri godine kasnije. Od tada se širom Afrike vodi kampanja, koja će kulminirati u narednih mesec dana.
Na samom startu kandidovalo se deset nacija, polovina je odustala, a u samom finišu čini se da će se trka voditi udvoje. Južna Afrika je od starta bila apsolutni favorit, kako zbog ekonomske superiornosti u kontinentalnim okvirima, tako i zbog priče o 2006. (čitaj: teorije da im je taj turnir otet). Naravno, sa racionalnog stanovišta nemoguće je braniti tezu da Južna Afrika može biti jednako dobar domaćin kao Nemačka. Klima (zima u julu, nadmorska visina Jo-burga i drugih gradova), bezbednost (neverovatna stopa kriminala, česta ubistva na sportskim takmičenjima), smeštajni kapaciteti (za učesnike, novinare i navijače), tradicija i niz drugih problema diskvalifikuju bilo koju afričku zemlju u konkurenciji evropske sile. Međutim, globalizacija ima i onu drugu stranu, u kojoj se "siromašnom jugu" konačno daje šargarepa.
Situacija se iskomplikovala nedavno, kada su ostali arapski kandidati (Tunis, Egipat i Libija), pod uticajem Arapske fudbalske konfederacije, rešili da podrže ponudu Maroka. To potpuno menja odnos snaga – na strani Maroka će biti moćni arapsko-muslimanski lobi, u celu priču se uključuje i politika, ali se iz ruku Bura, Zulua i ostalih 9 etničkih grupa sa juga kontinenta izbija emocionalni argument – Maroko je tri puta bio kandidat za domaćina Mondijala, i sva tri puta izgubio. Povrh svega, verovatno odlučujuća faza bitke odvija se na dinama Sahare.
U senci te borbe odigrao se i finiš predizborne kampanje za mesto predsednika Afričke fudbalske konfederacije između branioca titule Ise Hajatua (poznatog kao neuspeli kandidat da zameni Blatera na Dalekom Istoku, krajem maja 2002. godine) i izazivača Ismaela Bamdžija. Hajatu je opravdao ulogu favorita, posle teške rasprave, čija je glavna tema bila – termin kontinentalnog šampionata. Jer, turnir u januaru je noćna mora za evropske klubove, prepune afričkih fudbalera, a u junu i julu klima na ovom kontinentu apsolutno nije naklonjena fudbalu.
I sada, najzad, stižemo do terena. A tamo – prvotimci najvećih evropskih klubova, koji su se listom opredelili za nacionalni dres ispred klupskog (uz jedan izuzetak), gotovo trećina francuske lige (kladioničari, obratite pažnju) i velike zvezde kenijskog i beninskog fudbala. Jedan od poslednjepomenutih, plejmejker kenijskog nacionalnog tima Džon Muiruri, zaglavio je u transportu iz rodnog mesta u Najrobi i zakasnio na avion za Tripoli, kojim je državni tim otišao na pripreme. Usledilo je kumulativno objašnjenje (smrtni slučaj u porodici, pobegao mu prevoz, vrućina, vlaga, kijavica...), posle kojeg je momku plaćena nova karta za Libiju. Funkcioneri saveza su se žalili da ovaj fudbaler belgijskog Genta redovno kasni na utakmice, ali nisu imali izbora, jer nemaju adekvatnu zamenu.
Ključni problem prethodnih afričkih kupova bio je neefikasnost. Decenijama su Afrikanci smatrani talentovanim i tehnički sasvim solidnim, ali je problem bio u taktici. Na svakom Svetskom prvenstvu od 1978. do danas neki tim sa Crnog kontinenta je predstavljao prijatno iznenađenje, ali je tek četvrtfinale Kameruna u Italiji 1990. pokazalo da su afričke ekipe sposobne i za najviši plasman. Nigerija je igrala dobro u SAD četiri godine kasnije, ali opet nije mogla dalje od osmine finala. Tada je neko pokrenuo priču o navodno preterano otvorenoj igri Afrikanaca, pa su evropski treneri preuzeli kontrolu i uveli disciplinu.
Nekad lepršavo takmičenje pretvoreno je u agoniju za gledaoce. U Maliju 2002. godine pesak je punio oči publici, ali fanovi nisu propuštali mnogo – na prvih 12 utakmica turnira postignuto je neverovatnih 7 golova – 0,58 po utakmici. Zato je pred 16 učesnika takmičenja u Tunisu veliki zadatak – da poprave imidž kontinentalnog prvenstva i dovedu ga na nivo koji je afrički fudbal sebi izborio na svetskim šampionatima.
Zanimljiva tendencija zabeležena je ove godine – nekoliko igrača, koji su imali pravo nastupa za evropske i afričke reprezentacije, odabralo je da igra za zemlje svog porekla. Tako će Frederik Kanute nastupati za nacionalni tim Malija, iako je igrao za mladu francusku selekciju (FIFA dozvolila to propisom iz 2003. godine). Isto važi i za Lamina Sakoa, novog reprezentativca Senegala. Ovakav razvoj događaja svakako predstavlja veliki napredak u odnosu na prethodnih 20-ak godina, kada su svi želeli da igraju za evropske selekcije, iako su, kao npr. Patrik Vijera, te zemlje videli prvi put kao učenici osnovne škole. Zamislite samo selekciju Surinama, sastavljenu od igrača rođenih u toj karipskoj zemlji...
Prvenstvo će biti odigrano u šest gradova. Grupe A i B takmičiće se u Bizerti, Tunisu i Radesu, dok će grupe C i D biti smeštene u Sus, Sfaks i Monastir. U drugoj fazi neće biti takmičenja na najmanjem stadionu u Bizerti (20.000), Monastir (25.000) će uz četvrtfinale ugostiti i meč za treće mesto, a finale se održava na velelepnom stadionu u Radesu, domaćinu Mediteranskih igara 2001. godine. Rades sa glavnim gradom Tunisom čini aglomeraciju sa gotovo milion i po stanovnika (ceo Tunis ih ima skoro 10 miliona), a stadion 7. novembar prima 65 hiljada gledalaca. Ostala tri objekta primaju između 43 i 45 hiljada ljudi. Svi stadioni uključeni su u tunisku ponudu za organizaciju SP 2010. godine.
Prvenstvo otvara meč grupe A, u kojem se sastaju Tunis i debitant Ruanda. Domaćin turnira je apsolutni favorit u grupi, u kojoj se još nalaze i DR Kongo (bivši Zair) i Gvineja. Tunišane predvodi neuspešni selektor Francuske iz Koreje 2002, Rože Lemer. Najveća zvezda tima je član Ajaksa Hatem Trabelsi, a u timu se uz veterana Alija Bumnižela, nalaze još tri igrača iz francuske i jedan iz španske lige. Kongoanski tim očekuje prolazak u drugu fazu, predvođen članom Njukasl Junajteda, Lomanom Trezorom Lua-Luom. Ovaj tim čine igrači koji hleb zarađuju po najrazličitijim ligama, od Angole, preko Južne Afrike, Rumunije i Austrije, do Engleske.
Konkurent će im biti ekipa Gvineje, kojoj će glavni argumenti biti sila i kamara fudbalera – tri člana tima prezivaju se Sila, a čak petorica Kamara. Najpoznatiji među njima – Abubakar Titi Kamara – sada igra u Kataru. Uz Fendunoa, Sumu i Keitu Gvinejci bi mogli da prođu u osam na kontinentu. Ekipu Ruande predvodiće naš Ratomir Dujković. Pored domaćeg kadra, ovaj neiskusni sastav ima samo tri belgijska prvoligaška igrača, nekoliko evropskih amatera i jednog člana zambijskog tima Pauer Dajnamos.
U grupi B izdvaja se tim Senegala. Najuspešnija afrička ekipa sa SP 2002. godine po imenima je ubedljivo najjača u severnoj polovini žreba. Većina članova ove selekcije igra u kvalitetnim ligama (uglavnom francuska i engleska), i to ne epizodne uloge. El Hađ Diuf možda nije ispunio očekivanja (koja su bila iracionalno velika, jer ni u Aziji nije pokazao bog-zna-šta), ali je ove sezone znatno bolji nego prethodne. Ni ostale zvezde ovog tima ne igraju u vrhunskoj formi, ali je njihov kvalitet nedostižan za ostale ekipe u grupi.
Rivali Senegalcima su Mali, Burkina Faso i Kenija. Prve dve ekipe igrale su u polufinalima, ali obe kao domaćini turnira. Mali ima prednost utoliko što za ovaj tim igra član Totenhema Fredi Kanute, koji je pomenutom odlukom da postane Malijac (na osnovu očevog porekla) izazvao priličan potres u Engleskoj. U Totenhemu su se razbesneli zbog njegovog iznenadnog patriotizma, ali Kanute je izabrao Kup Afrike ispred Premijer lige. Pomoć će mu pružati desetak članova kvalitetnih evropskih liga. Sličan je sastav Burkine Faso, ali u njemu nema velikih zvezda. Što se tiče Kenije, uz Muirurija i njegovog klupskog druga Mamba, osloniće se na internacionalce iz švedskih klubova Silvija i Friska Viljor i sejšelskog Sen Mišel Junajteda. Šta reći...
Mnogo ozbiljniji fudbal igraće se na jugu Tunisa. U grupi C igraju dvostruki uzastopni šampioni Afrike, "Nepobedivi lavovi" iz Kameruna. Spoj nemačkog radnog elana i organizacije (selektor Vini Šefer) i afričke snage, brzine i tehnike (hmm, zvuči kao kasni radovi Leni Rifenštal, zar ne?) funkcioniše odlično. Neuspeh u Japanu (ispali u grupi od Irske i Nemačke) biće dobro upozorenje pred kontinentalni šampionat. Smrt Mark Vivijana Foa na Kupu konfederacija svakako će uticati na podršku ovoj ekipi iz celog sveta. Kamerun ima izuzetno snažnu selekciju u svim linijama, od Karlosa Kamenija do tandema Eto-Mboma. Zvezde tima su pojačanja premijerligaških giganata Erik Đemba-Đemba (Man.Junajted) i Žeremi Nđitap (Čelsi), igrači sredina terena. Osim sjajne igre Kamerunci su poznati kao revolucionari u sferi sportske opreme – u Maliju su igrali u majicama na bretele, u Tunisu u jednodelnim kombinezonima sa rajsferšlusom na ramenima!
Ozbiljnu konkurenciju prestavljaće im selekcija Egipta. Domaćin sledećeg Kupa Afrike svakako će želeti da popravi slab utisak sa prethodnih turnira. Zvezda tima je Ahmed Hosam Mido (navijačima Partizana ne treba ga posebno predstavljati), a velika većina igrača igra u domaćim klubovima (Zamalek, Al Ahli, Ismaili), koji suvereno vladaju u kontinentalnim klupskim takmičenjima. Alžir je nekad bio afrička sila, ali je građanski rat unazadio sport u Francuzima omiljenoj ex-koloniji. Sa jedanaest igrača iz Francuske i Belgije oni sigurno neće biti lak protivnik Kamerunu i Egiptu, a u gornjoj polovini žreba bili bi i favoriti za mesto u četvrtfinalu. Poslednji učesnik ove grupe je Zimbabve, još jedan od debitanata. Glavna zvezda tima je Piter Endlou, iskusni napadač Šefild Venzdija, a većina članova selekcije igra u domaćem ili južnoafričkom prvenstvu.
Grupa D s pravom nosi naziv ’grupa smrti’. U njoj će igrati dva prava favorita za titulu – Južna Afrika i Nigerija, kao i jaka selekcija Maroka, dok Benin, predvođen Musom Latunđijem (Energi Kotbus) nema nikakve šanse. Na klupi Marokanaca biće legendarni golman Badul Ezaiki Zaki, koju predvodi defanzivni tandem Nuredin Najbet – Talal El Karkuri. El Karkuri je jedan od šest prvotimaca PSŽ-a na Kupu Afrike, što je bacilo u agoniju Vahida Halilhodžića. Marokanaca ima u većini zapadnoevropskih liga, ali i u Rusiji i bugarskom Liteks Loveču! Njihovi rivali u borbi za SP 2010. dolaze na prvenstvo sa podmlađenom ekipom. U njoj će biti poznata imena kao Arendse, Legeto, Bakli, Zuma ili Nomvete, ali je to znatno slabiji tim od onog, koji je igrao solidno na prethodna dva svetska šampionata.
Kao i na prethodna dva šampionata glavnu prepreku Kamerunu predstavljaće selekcija Nigerije. "Superorlovi" su izvršili izvesne promene, ali su uspeli da privuku dve najveće zvezde, člana Arsenala Nvonkva Kanua i možda najboljeg aktivnog tehničara na svetu Augustina Okoču. Džej Džej u Boltonu igra bolje i od onih frankfurtskih dana i od njega se može svašta očekivati u Tunisu (ko je video gol u sredu protiv Aston Vile, zna o čemu pričam). Potpomognuti Jobom, Okoronkvom, Agahovom i Agalijem, oni bi mogli promeniti odnos snaga na krovu Afrike.
Na kraju, preostaje samo da pogledamo raspored utakmica i uživamo u majstorstvima afričkih fudbalera.
Group A Jan 24 - Tunis v Ruanda, Rades Jan 25 - DR Kongo v Gvineja, Tunis Jan 28 - Tunis v DR Kongo, Rades Jan 28 - Ruanda v Gvineja, Bizerta Feb 1 - Tunis v Gvineja, Rades Feb 1 - Ruanda v DR Kongo, Bizerta
Group B Jan 26 - Senegal – Burkina Faso, Tunis Jan 26 - Kenija – Mali, Bizerta Jan 30 - Senegal – Kenija, Bizerta Jan 30 - Burkina Faso – Mali, Tunis Feb 2 - Senegal – Mali, Tunis Feb 2 - Burkina Faso – Kenija, Bizerta
Grupa C Jan 25 - Kamerun – Alžir, Sfaks Jan 25 - Zimbabve – Egipat, Sus Jan 29 - Kamerun – Zimbabve, Sus Jan 29 - Alžir – Egipat, Sfaks Feb 3 - Kamerun – Egipat, Sus Feb 3 - Alžir – Zimbabve, Monastir
Grupa D Jan 27 - Nigerija – Maroko, Monastir Jan 27 - Južna Africa – Benin, Sfaks Jan 31 - Nigerija – Južna Africa, Monastir Jan 31 - Maroko – Benin, Sfaks Feb 4 - Nigerija – Benin, Sfaks Feb 4 - Maroko – Južna Africa, Sus
Četvrtfinale Feb 7 - (1) pobednik grupe A v drugi u grupi B, Rades Feb 7 - (2) pobednik grupe B v drugi u grupi A, Tunis Feb 8 - (3) pobednik grupe C v drugi u grupi D, Monastir Feb 8 - (4) pobednik grupe D v drugi u grupi C, Sfaks
Finalna faza Feb 11 - (5) pobednik meča 1 – pobednik meča 4, Rades Feb 11 - (6) pobednik meča 2 – pobednik meča 3, Sus Feb 13 – za treće mesto, Monastir Feb 14 - Finale, Rades
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Savetnici za nacionalnu bezbednost i visoki zvaničnici iz celog sveta spremaju se za sastanak koji će ovog vikenda biti održan u katarskoj prestonici Dohi.
Rat u Ukrajini – 793. dan. Tokom jučerašnjeg dana su se na frontu odirala 93 borbena okršaja, najviše ruskih napada su Oružane snage Ukrajine odbile na pravcu Avdijev, Bahmut, Liman i Novopavliv, saopštava vojska Ukrajine.
Košarkaš Filadelfije Džoel Embid je na meču sa Njujorkom vodio duele sa Mičelom Robinsonom, a mnogi smatraju da je zaslužio i isključenje posle jednog faula.
Indijska kompanija Tata stil odbacila je danas molbu sindikata britanske čeličane Port Talbot da zadrži visoke peći u toj fabrici, što će dovesti do otpuštanja čak 2.800 radnika.
Stotine studenata u SAD uhapšene su širom američkih kampusa dok policija guši antiizraelske proteste na kojima se poziva na povlačenje Izraela iz Pojasa Gaze.
On May 2, the UN General Assembly was supposed to vote on the resolution on Srebrenica, but the vote was postponed, Bosnia and Herzegovina's ambassador to the UN Zlatko Lagumdžija confirmed for N1 Sarajevo.
D.D. and S.J., suspects in the murder of two-year-old Danka Ilić, have been sent to the Special Prison Hospital in Belgrade for a psychiatric examination, "Blic" learns.
Vrhovni sud u Brazilu dao je platformi X (Twitter) rok do petka da objasni zašto se nije pridržavala ranijih odluka kojima joj je naloženo da blokira neke naloge.
Kafa je odavno verni saputnik svakog vozača, a pre nekoliko godina posetioci NIS Petrol i Gazprom benzinskih stanica dobili su još jedan razlog da naprave pauzu tokom vožnje.
Najvažnije odredbe se odnose na sprečavanje silovanja, odnosno da se naglasi značaj pristanka u seksualnom odnosu i pruži specijalizovana podrška žrtvama.
Komentari 0
Pogledaj komentare