Rim: Nadalova pobeda, uzroci i posledice

Iako rezultat to možda ne pokazuje, u ‘večnom gradu’ odlučivale su nijanse, ali Đoković je pravio greške u skoro svakom ključnom poenu, Nadal je ponovo bio ‘zid’ iz vremena kada je proglašen ‘kraljem šljake’ i sasvim zasluženo je došao do pobede. Kako je Nadalu to pošlo za rukom i šta to znači pred Rolan Garos?

Nije potrebno biti veliki poznavalac da bi se zaključilo da je presudan bio ogroman broj neiznuđenih grešaka Đokovića – 41, naspram 21 Nadalove. Međutim, pravo je pitanje koji su uzroci tolikog broja Novakovih grešaka?

Ne računajući drugu polovinu drugog seta kada bi često gubio strpljenje, Đoković je tokom najvećeg dela meča koristio taktiku koja mu je donosila uspeh u prošlosti – staloženo i postepeno gradio je poene i čekao adekvatnu priliku za napad.

Razlika u odnosu na prošlogodišnje mečeve na šljaci bila je u tome što Novak često nije imao odlučnosti i koncentracije da završi poen – ili je grešio ili nije dovoljno rizikovao, nedostajao mu je završni udarac.

Drugi uzrok velikog broja Novakovih grešaka jeste fantastična igra Rafaela Nadala. Ono što se naslućivalo od meča sa Berdihom, u potpunosti se manifestovalo u finalnom okršaju – Rafael je ponovo na vrhuncu forme, stiže nemoguće loptice i time je uspeo da isfrustrira Đokovića, naročito u drugom setu.

Ključni interval u meču bila je sredina prvog seta, tačnije dva gema na Nadalov servis pri rezultatu 4:3 i 5:4 za Novaka. Španac je loše servirao tokom celog prvog seta, bilo je očigledno da Đoković ima ‘momentum’ posle vraćenog brejka i da mora da prelomi set.

Međutim, to se nije dogodilo, bila je tu i sporna odluka u desetom gemu, ali ipak su presudne bile Novakove greške. Ritern je Đokoviću standardno dobro funkcionisao, ali nikako nije uspevao da napravi iskorak kojim bi osvojio set.

Kako to obično biva, Novakova šansa je prohujala, a Nadal je u 11. gemu dočekao svoju i uz malo sreće je uspeo da je iskoristi, a zatim i da osvoji set.

Nadal je prilično agresivno počeo meč, ali videvši da Đoković nema kontinuitet sa osnovne linije koji je imao prošle godine, Španac se povukao, napadao iz kontre ili u situacijama kada ‘namiriše krv’ i pad samopouzdanja protivnika, kao u poslednja dva poena prvog gema drugog seta.

I u drugom setu Đoković je propustio sve prilike koje je imao – tačnije šest brejk šansi u prva dva gema na servis Nadala. Da je realizovao bar jednu i vratio brejk, Novak je mogao da okrene celokupan tok meča.

To se nije desilo i u ta dva gema bilo je evidentno da Novak ima psihološki problem kada treba da napravi proboj koji stvari preokreće u njegovu korist. Stalno se osećalo da je Đoković tu negde, da mu nedostaje jedan dobar udarac, jedna greška Nadala u pravom momentu, ali ništa od toga nismo dočekali.

Dok je u prvom setu i davao pokoji poklon Novaku, Nadal je u drugom setu igrao u maniru po kojem je bio prepoznatljiv u periodu svoje najveće dominacije na šljaci – sveo je greške na minimum, znao je da Đokoviću gori pod nogama i tu činjenicu je obilato koristio.

Slično kao i u prvom setu, Đoković se trošio i potrošio ne uspevajući da napravi potreban brejk, a Nadal je dočekao pad koncentracije rivala i novim brejkom je okončao posao – 7:5, 6:3 za dva časa i 20 minuta igre.

Generalno gledajući turnir u Rimu, Novak može da bude zadovoljan jer se stvara utisak da mu je forma u usponu pred Rolan Garos. Ipak, ima i razloga za brigu – to se prevashodno odnosi na njegov bekhend, koji je u pojedinim mečevima bio i suviše labilan.

U meču sa Nadalom upadljivo je bilo i da Đoković ima poteškoća sa smečom. To nije problem od juče i na njemu mora da se radi, ali ipak je manje ozbiljan od oscilacija pri bekhendu.

Sa druge strane, Nadalu će trijumf u ‘večnom gradu’ mnogo značiti – valorizovao je pobedu iz Monte Karla koju je ipak ostvario pod vanrednim okolnostima, vratio je samopouzdanje u mečevima sa Novakom i to sve pred svoj omiljeni Rolan Garos.

Rafael fizički deluje besprekorno, ponovo se kreće izvanredno i favorit je broj jedan za titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske.

Daleko od toga da su Novakove šanse male, neophodno je da prelomne poene igra bolje, a zaista je teško zamisliti da teniser Đokovićevog kalibra ponovo propusti toliko šansi.

Naravno, tu je i Rodžer Federer i još nekoliko tenisera, ali ima vremena za priču o Rolan Garosu…



Kvalitet komentara na prethodnim tekstovima zaista je za poštovanje, sve pohvale Vama, našim čitaocima, nadam se da ćemo svi zajedno ostati na istom nivou. Dakle – šta je u Rimu donelo trijumf Nadalu i šta to znači pred Rolan Garos?