Fenomen Gretna

Priča o fudbalskom klubu Gretna počinje u junu 2002. godine – finansijski problemi ugasili su tog leta dva člana Škotske fudbalske lige (koja pokriva drugi, treći i četvrti rang škotskog fudbala), Erdrionijans i Klajdbenk.

Liga je među kandidatima odabrala Gretnu, a entuzijasti u Erdriju uspeli su da reformišu klub (kao Erdri Junajted) i preuzmu licencu od Klajdbenka, pa je de facto taj grad zadržao klub u profesionalnom fudbalu (iako u rangu niže u odnosu na prethodnu sezonu).

Pre toga je klub iz gradića na jugu Škotske (grofovija Damfriz i Galovej), odmah pored engleske granice, igrao u engleskom ligaškom sistemu. Tokom 90-ih oni su nastupali u FA kupu (prvi škotski klub u tom takmičenju posle više od jednog veka), a 1993. i 1999. neuspešno su aplicirali za mesto u Škotskoj fudbalskoj ligi, prilikom dva poslednja proširenja (prvi put primljeni Invernes Kaledonijan Tisl i Ros Kaunti, a drugi put Elgin Siti i Piterhed, verovatno zbog želje da se liga proširi na sever).

Bruks Majlson

U sezoni 2001/2002 nastupali su u Prvoj diviziji Severne Premijer lige (u to vreme treći rang amaterskog takmičenja Engleske, dakle sedmi rang ukupno), ali im je neočekivana nesreća druga dva kluba donela priliku koju su dugo želeli.

Do 2002. grad Gretna je (sa obližnjim selom Gretna Grin) bio poznat samo po tri stvari: fabrici municije, koja je opskrbljivala britansku vojsku tokom Prvog svetskog rata, železničkoj nesreći koja je u isto vreme odnela 229 života (najviše u britanskoj istoriji) i brakovima koji su tamo sklapani – zbog razlike u zakonima o braku na teritorijama Engleske i Škotske, mladi iz Engleske masovno su odlazili severno od granice, i u prvom selu (od pet mogućih najčešće je to bila Gretna Grin) sklapali brak.

Ključni detalj dogodio se leta 2003, kada je ekipu kupio biznismen Bruks Majlson. Harizmatični 60-godišnjak, koji je milione stekao baviće se osiguranjem i nekretninama, i pre toga je bio poznat kao veliki ljubitelj fudbala, posebno u nižem rangu.

Majlson je tokom vremena poklanjao novac velikom broju amaterskih klubova (oko 70), sponzoriše jednu od nižerazrednih engleskih liga, a predsednik je jednog sedmoligaša (Vitbi Taun). Uz to, poklonio je novac fondovima koje su osnovali navijači četiri profesionalna kluba u Škotskoj i Engleskoj.

Od kada je preuzeo Gretnu, Majlson je imao jasnu ideju: želi klub u Škotskoj premijer ligi. Trebalo mu je godinu dana da stvari postavi na mesto, ali je u leto 2004. krenuo vrtoglavi uspon, obeležen trostrukom promocijom, svaki put uz osvojenu titulu u trenutnom rangu. Uz to, Gretna je prošle godine, kao trećeligaš, stigla do finala škotskog FA kupa, što im je bilo dovoljno za mesto u Kupu UEFA.

Tokom ovih pet godina ceo svet je pratio zbivanja u mestu na jugu Škotske, u kojem živi manje od tri hiljade ljudi. A klub je vođen sa potpunom predanošću – Majlson je ulagao novac (nekoliko miliona, po njegovim rečima), a menadžer Rouan Aleksander totalnim fanatizmom uticao na svoje igrače da pobeđuju u serijama.

Novac i vizija, koji su stajali iza kluba, omogućili su da Gretna funkcioniše kao porodica. Dejvid Bingam, iskusni vezni fudbaler, plasirao se 2003. sa Invernesom u SPL, ali je umesto da nastupa u najvišem rangu, odabrao da učestvuje u usponu Gretne.

Kada je pretprošle sezone Brajan Gilfilan debitovao za mladu reprezentaciju Severne Irske, Majlson je iznajmio čarter i 30-članu ekspediciju sastavljenu od igrača i trenera prebacio u Belfast da bodre prvog reprezentativca u istoriji kluba. Kada je iste sezone Keni Djukar postigao 41 gol na 41 utakmici (oborivši rekord tog ranga za čak 17 pogodaka!), Majlson mu je pozajmio svoj Aston Martin.

Ulazak u najviši rang predstavlja novi posao za klub: njihov stadion Rejdejl Park sada prima 2200 gledalaca, a po propisima SPL donja granica je 6000 sedišta. Iako mesto ima samo 2700 stanovnika, klub je na polufinale kupa prošle sezone poveo preko 5000 navijača, pa ima izgleda da popuni povećani stadion i na ligaškim mečevima.

Uspeh Gretne predstavlja svetski fenomen, a razočarani će biti jedino kladioničari – posle tri godine ne mogu više da računaju na "siguricu" u Škotskoj.