Zadah starog režima

Srbija se na upravo održanim parlamentarnim izborima suočila sa sopstvenim likom i pokazala ga svetu onakvim kakav on u ovom trenutku zaista jeste. Ako se u Miloševićevo vreme ružno lice i moglo, bar delimično, pripisati medijskim i drugim manipulacijama jednog autokratskog režima, sada to nije slučaj.

Ovo što sada imamo pred sobom jeste, manje-više, autentična slika političkog bića Srbije. I odmah da kažemo: sa takvim izgledom Srbija ne može računati na neko veliko dopadanje u svetu koji je okružuje. Ubedljivo prvo mesto Šešeljevih radikala i prolazak u parlament Miloševićevih socijalista belodano pokazuju da Srbija nije odbacila politiku kojoj se danas sudi u Hagu. Šta je tu iracionalni inat, a šta promišljeno odabran politički koncept - i nije toliko važno. U svakom slučaju, Srbija je emitovala zabrinjavajući signal da bi mogla krenuti unazad i obnoviti probleme koji su potresali ovaj region devedesetih godina.

Zadah starog režima čak nije ni mnogo prikrivan. Drugi balkanski ratnohuškači koji se, takođe, vraćaju na scenu, bar su pokušali da se operu i uvedu nove likove u igru. Srpski radikali i socijalisti marširaju kroz demokratske institucije predvođeni svojim starim ratnim vođama kojima međunarodna pravda sudi za ono što su počinili dok su bili na vlasti.

Stranke starog režima još nisu toliko obnovile snagu da bi u ovom času mogle da preuzmu vlast, i to je ono što ostavlja nadu demokratskoj Srbiji da, ukoliko bude političke pameti i osećaja odgovornosti za sudbinu zemlje, spreči povratak na staro. Četiri uveliko antagonizirane grupacije unutar demokratskog bloka imaće natpolovičnu većinu u parlamentu i mogle bi da formiraju vladu. To bi bio demokratski maksimum koji Srbija u ovom času može da dostigne.

Neki analitičari ne isključuju mogućnost da radikali i socijalisti uz pomoć nekog od onih koji zasad tvrde da neće sa njima, ipak, skupe većinu. Ova opcija nije mnogo verovatna, ali se zato može desiti da niko ne okupi većinu, što bi vodilo u raspisivanje novih izbora. Blisko je pameti da bi na ponovljenim izborima grudva radikalskih glasova nastavila da se uvećava, odnosno da bi to bio scenario koji vodi antidemokratskoj restauraciji.

Jedno je sasvim sigurno: u neposredno predstojećoj budućnosti, ali i na srednjoročnu stazu, Srbiju čekaju velika iskušenja. Simbolično rušenje, oktobra 2000. godine jednog autokratskog režima koji je počinio velika zla, očigledno, nije Srbiju automatski izveo na siguran demokratski put. Šta će biti dalje - zavisi jednim delom od političkih elita i njihove spremnosti da interesima zemlje podrede uže lične i stranačke ambicije, ali sve više i od najšire javnosti i njene zrelosti da prepozna šta joj se nudi na haotičnom političkom tržištu.