English | Shqip

Click Here!
B92SpecijaliIzbori 2003Istraživanja javnog mnjenja
     
 

Naslovna strana specijala

Galerija fotografija parlamentarnih izbora 2003 Beograd, 30. 12. 2003.
Potpredsednik G17 Plus Mlađan Dinkić na konferenciji za novinare (FoNet)

Tekstovi iz štampe

 
 
 
 
 

Istraživanja javnog mnjenja

Istorijat izbora

Enciklopedija izbora

Izborne vesti

Konačni podaci RIK o broju mandata

Stranke koje su prešle cenzus:
Stranka % br. glasova mesta
SRS 27,6 1,056,256 82
DSS 17,7 678,031 53
DS 12,6 481,249 37
G 17 plus 11,5 438,422 34
SPO i NS 7,7 293,082 22
SPS 7,6 291,341 22
       
Stranke koje nisu prešle cenzus:
Stranka % br. glasova  
Zajedno za Toleranciju 4,2 161765  
DA 2,2 84463  
Narodno jedinstvo 1,8 68537  
Otpor 1,6 62545  
Samostalna Srbija 1,1 45211  
SNS/NB 0,7 27596  
Liberali Srbije 0,6 22852  
Reformisti Vojvodine 0,5 19464  
Odbrana i pravda 0,4 18423  
PSSD 0,3 14113  
Laburistička partija 0,1 4666  
JUL 0,09 3771  
Savez Srba Vojvodine 0,07 3015  
       
Biračko telo      
Broj upisanih 6.511.450    
Izašlo 3825471    
Važećih 3.775.716    
Nevažećih 49.755    
Procenat izlaznosti 58,75%  

 

 

[Nagradna igra "Virtuelni izbori"]

Birači ne vole prazne priče | Blic, 25. decembar
Analiza je urađena na osnovu istraživanja koje je sprovedeno od 13. do 18. decembra 2003. na uzorku od 1.350 ispitanika koji reprezentuju punoletne građane Srbije bez Kosova. Bilo je to terensko istraživanje obavljeno putem intervjua licem u lice. Primenjen je metod višeetapnog slučajnog uzorka, kakav se primenjuje i u drugim „Galupovim“ istraživanjima. Uzorkom su obuhvaćene 42 opštine i preko 70 mesta.

Posebni problemi postojali su u proceni podrške Demokratske stranke i G17 plus jer je biračko telo ove dve stranke dosta slično i, uprkos žestokim sukobima među rukovodstvima dve stranke, među pristalicama nije povučena onako jasna demarkaciona linija kao što je to slučaj među drugim strankama. Trendovi u podršci ovim dvema strankama su često zauzimali oblik cikcak linija koje su se međusobno presecale. Ipak, istraživanja sprovođena uoči izbora davala su blagu prednost G17.

Neki faktori ostaju van istraživačkog modela na osnovu kojeg su rađene procene. Na prvom mestu to su moguća putovanja uoči novogodišnjih i božićnih praznika, koja mogu da odvuku veći broj birača iz njihovih mesta. Drugi problem su naši ljudi koji rade u inostranstvu, naročito u Austriji i Nemačkoj, koji će doći i verovatno glasati u velikom broju, a o čijim opredeljenjima nemamo nikakvih saznanja, niti smo ih mogli obuhvatiti uzorkom.

Kako stvari sada stoje, u Skupštinu Srbije bi ušle: SRS, DSS, G17 plus, DS, koalicija SPO - Nova Srbija i SPS. Još uvek ozbiljne izglede da se domognu skupštinskih klupa imaju koalicija „Za toleranciju“ i „Otpor“. Ukoliko bi Skupština bila formirana na osnovu ovih ili sličnih procenata, onda bi vlada mogla da se formira jedino u trouglu DSS-DS-G17. Ukoliko bi cenzus prešli „Otpor“ ili koalicija „Za toleranciju“, situacija bi bila nešto komplikovanija.

Kako su i ranija istraživanja pokazivala, najčvršće su opredeljene pristalice Srpske radikalne stranke: njih 87 odsto kaže da su sigurni da će glasati za ovu stranku, dok svega 13 odsto razmišlja i o nekim drugim strankama. Uglavnom kao drugu stranku u vidu imaju SPS ili DSS. Na drugom mestu po rešenosti da glasaju za svoju stranku su pristalice DS: takvu rešenost iskazuje 77 odsto njenih pristalica, 23 odsto razmišlja i o drugim mogućnostima. Ovo je na prvi pogled neobičan nalaz, s obzirom da među strankama demokratsko-liberalne orijentacije meke pristalice učestvuju u znatno većem procentu nego kod drugih stranaka. Izgleda da su se u mnogim previranjima u ovoj stranci, ali i u aferama u kojima su neke njene istaknute ličnosti učestvovale, ranije meke pristalice osule i da se podrška svela na čvrsto jezgro. Među onima koji razmišljaju i o nekoj drugoj stranci najveći favorit je G17.

I potencijalni glasači G17 plus su prilično odani svojoj stranci: njih 73 odsto je čvrsto rešeno da glasa za nju, ostalih 27 odsto bi moglo da glasa i za neku drugu stranku. I tu je na prvom mestu DS, ali se često spominju i neke manje stranke.

Među velikim strankama najkolebljivije pristalice ima DSS: dve trećine je čvrsto rešeno da glasa za nju, dok jedna trećina razmišlja i o drugim opcijama.

Oko 16 odsto onih koji su glasali za Tomislava Nikolića kažu da će na skupštinskim izborima glasati za SPS, a oko 6 odsto za DSS. Interesantno je kako se opredeljuju oni koji su na predsedničkim izborima podržali Mićunovića: svaki peti glasaće za G17 plus, 45 odsto će podržati Demokratsku stranku, 14 odsto DSS, 8 odsto koaliciju „Za toleranciju“, dok će ostali glasati za neku od manjih stranaka.

Našim ispitanicima postavili smo i dva pitanja o tome šta im se najviše dopalo u toku kampanje, a šta im se nimalo nije dopalo. Među pozitivnim utiscima dominiraju sledeći: ipak se zna mera, nenametljivost većine kandidata, to što su male stranke svedene na pravu meru, to što ne obećavaju med i mleko, „Demokratska stranka ne napada nikog, a nju svi napadaju“, „upornost t Nikolića da i pored saobraćajne nezgode nastavi izbornu kampanju“, „radikalno bolje“, „Koštunica koji je stvarno čovek od poverenja“, „što je Rasim Ljajić pokazao svoju širokogrudost“, „Rističevićevo obećanje da da seljacima da kupe traktore“, „nakon izbora sve će biti jeftinije“ (teško je shvatiti da li ovde ima ironije), „prva ljubav zaborava nema“, „3 dinara ‘leba“, parlamentarna monarhija, „iskrenost Tadića o aferama u Skupštini“ (često ponavljan odgovor), „nema boljih, Sloba nikada nije hteo da bude marioneta Zapada“, što kampanja G17 plus nije skupa, zanimanje za probleme sela, „Vuk Drašković pravi čovek za Srbiju“, „Čović ne obećava previše, govori istinu“, „što nema pljuvanja“; bilo je mnogo i onih koji su kazali da im se ništa nije dopalo, kao što kaže jedna sredovečna gospođa: „Ništa, kampanju sam slušala jer mi je nametnuta kroz medije“.

Od stvari koje se biračima nimalo nisu dopale apsolutno najčešći odgovori su bili: prazne priče, prazna obećanja, „nikome ne verujem“, „obmanuti smo od svih političara“, „obećanje o milion radnih mesta“, „izjava radikala o budućoj ceni hleba“, „nije dobro što su se tek sad svi setili seljaka“, „što ne pomažu Slobodanu Miloševiću u Hagu“, „crna ovca“, „mnogo moljakaju, kao žene su“, „neke stranke imaju veoma glupe reklame“, „saznanje o načinu glasanja i zloupotrebi u Skupštini Srbije“, „veliko rasipanje novca ni za šta“, „pojedine stranke su non-stop na TV, a druge ne“, „ovoliko lepljenje i skidanje plakata“, „spot SPS sa dedom i unukom“, „optuženi za ratne zločine nosioci izbornih lista“, „loše je što se ljudi previše mrze“.



Agencije različito o stavovima glasača

25. decembar 2003. | B92
Gotovo sve domaće agencije za ispitivanje javnog mnenja objavile su prognoze i rezultate istraživanja. U kratkom pregledu njihovih rezltata vidi se raznolikost u dobijenim ocenama u zavisnosti od vremenskog perioda istraživanja i ciljne grupe. Većima se međutim, slaže u jednom - da će se za najveći broj poslaničkih mesta u Skupštini Srbije takmičiti Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije. Da li će tako i biti, znaće se posle izbora koji se održavaju 28. decembra.

Mediji različito o izbornim listama

25. decembar 2003. | B92
Istraživanje Mediumgroupa o time kako su mediji pratili predizbornu kampanju pokazuje da je najviše prostora na svim praćenim televizijskim stanicama dobila lista Demokratske stranke, dok su  G17+ i DSS  izjednačene. Za njima sledi SRS, «Zajedno za toleranciju» i koalicija SPO-NS. Preuzmite kompletno istraživanje.

Glasalo bi više od polovine birača

18. decembar 2003. | B92
Građani, pa i novinari, najviše su neobavešteni o tome koliko građana treba da izađe da bi izbori uspeli i na koji se broj birača računa cenzus od 5 odsto. Istraživanje Strateškog marketinga ukazuje i na podatak, da su izbori održani 19 decembra - broj građana koji bi izašao na izbore bio bi relativno mali.

Većina zaposlenih ne zna za koga da glasa

18. decembar 2003. | Danas
Približno 60 odsto zaposlenih u Srbiji, mesec dana pred vanredne parlamentarne izbore, nije imalo jasan stav da li će i za koga glasati, pokazuje istraživanje UGS "Nezavisnost", obavljeno na uzorku od 1.222 zaposlena građanina u 50 opština u Srbiji.

Radikalima i Labusu najveće poverenje

04. decembar 2003. | B 92
Agencija za istraživanje javnog mnjenja Martin Bord Internešnal objavila je u četvrtak rezultate ankete prema kojima građani Srbije najviše poverenja imaju u Srpsku radikalnu stranku i u lidera G17 plus Miroljuba Labusa.

Uspeh zavisi od nosioca izborne liste

20. novembar 2003. | Beta


Radikali će dobiti najviše glasova

27. novembar 2003. | SRNA