Srbin kog je Muhika ugostio, a Lavrov vadio iz zatvora

Mnogo je onih koji maštaju o putovanjima, svetski poznatim mestima, najneobičnijim krajevima, ali je malo njih koji poput pustolova sa velikom radoznalošću odluče da se upuste u istraživanje i najnepoznatijih krajeva sveta bez imalo straha.

Takvog avanturistu ima i Srbija. Viktor Lazić je književnik i advokat. Ipak, najdraže zanimanje mu je svetski putnik. Do sada je obišao 85 zemalja, upoznao mnogo zanimljivih i značajnih osoba, susretao se sa bezboj nepredviđenih situacija i doživeo ono što mnogi neće ni za ceo svoj život. Međutim, i dalje smatra da još ništa nije video.

Od venčanja do zatvora

Strast za putovanjima javila se jako rano. Sa roditeljima je bio u prilici da poseti Pariz i London, a sam na prvo veće putovanje otišao je sa 18 godina, u Hamburg. Koliko je njegova želja za putovanjem bila velika govori i činjenica da se još u srednjoj školi prijavio za takmičenje za daktilografe, jer je prva nagrada bila put u Budimpeštu. U želji da ostvari svoj cilj, vežbao je toliko da su mu ruke mesecima kasnije bile u zavojima, a takmičenje se obavljalo na starim pisaćim mašinama. Od tada njegovu strast prati upornost koja već godinama ne posustaje.

Zemlja za zemljom, iskustvo za iskustvom. Od 18 sati bežanja sa sopstvenog venčanja u Botok plemenu, kada se teško razboleo i zalutao u sledeće pleme, do hapšenja u Južnoj Osetiji, gde je u zatvoru proveo više od nedelju dana.

“Izvukao sam se zahvaljujući angažovanju mnogih dobronamernih ljudi od Nenada Popovića do Veljka Lalića, Vuka Jeremića i Sergeja Lavrova. Iako sam bio potpuno nevin, pa ni za šta čak ni zvanično optužen, ponekad i ponegde možete biti krivi i za to osuđeni zbog grešaka onih koji vam sude ili samo zato što ste se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Moje oslobođenje su podržale mnoge svetske organizacije i federacije novinara, a posebno sam zahvalan našem UNS-u, UKS-u i Reporterima bez granica”, priseća se Lazić u razgovoru za "B92".

Foto: Privatna arhiva

Poznanstva vredna hiljade kilometara

Brazil, Argentina, Urugvaj, Francuska i Slovenija poslednje su zemlje koje je obišao i iz kojih nosi jednako zanimljiva iskustva. U Brazilu je pronašao ulicu koja nosi ime naše zemlje, u Amazonu je plivao sa delfinima i družio sa piranama i tarantulama, jeo larve iz drveća kako bi preživeo u džungli, upoznao nekadašnjeg predsednika Urugvaja Hose Muhiku, poznat kao najsiromašniji, najskromniji i ujedno najomiljeniji predsednik na svetu.

“Muhika je, kao i svi veliki ljudi, kompleksna ličnost i definitivan sud o njemu doneće samo dug protok vremena. Svakako je veoma skroman. Na primer, znam zasigurno da je odbio dvesta hiljada evra da održi jedan govor o svojim ubeđenjima. Jednostavno, nije ga to privlačilo, a novac mu nije motivacija. Veoma je bio srdačan, Kusturicu inače smatra za dobrog prijatelja. Nije bio oduševljen našom situacijom i naginjanju ka Evropi ili ka Rusiji - smatra da narodi trebaju da se izbore za sopstveni put."

Još jednu zanimljivu ličnost upoznao je u malom mestu u Amazoniji, a reč je o baki, Diki Frazao, koja pravi čudesne haljine od materijala iz džungle. Njene radove naručivali su čak i papa i belgijski kralj. I u 96. godini vrlo vredno radi, dodaje Viktor.

Foto: Privatna arhiva

Nakon toliko sati provedenih izvan svoje zemlje, u koju se svaki put vrati, i putovanja u nepoznato, desi se da sebi kaže “ne mogu ja ovo” ili “drugi put ću”.

“Svaki dan to kažem, i to više puta u toku dana. Onda se setim afričke izreke da sve što čovek može da odloži za sutra, ne mora ni da uradi. A ja želim da uradim stvari. To je večita borba sa pasivnošću, koja je sastavni deo svake ličnosti.”

Porodica? Srbija, Brazil, Kina, ko zna...

Na svakom putovanju sa sobom uvek ima tri stvari.

“Mapa, pasoš i kreditna kartica su sveto trojstvo putnika, s tim što je sad mapu zamenio mobilni telefon. Ipak, sa sobom uvek pokušavam da ponesem glavu. Sve ostalo je manje važno. Uvek putujem spontano, ne planiram duže od dan unapred, a i tokom samog putovanja umem da potpuno promenim pravac.”

I da, nikada ne planira, čak ni onda kada je porodica u pitanju.

“Kakvi planovi... Ne volim da planiram. Kuda me put i život nanesu, sve ću to prihvatiti. Živim tačno onakav život kakav odgovara mojoj ličnosti i kakav želim. Mislim da bih ja i svi oko mene puno izgubili ako bi se to promenilo. Što se tiče porodice, ne bežim od toga. Biće. U Srbiji, Brazilu, Kini... ko zna", iskren je Lazić - "Nijedno putovanje nije bilo uzalud, čak i kada nam se čini da jeste."