Veličanstveni podvodni gradovi između mita i stvarnosti

Mit o Atlantidi već hiljadama godina golica maštu laika i profesionalaca. Iako profesionalci kažu da je reč o mitu, ruševine stvarnih gradova pod morem, ipak, sve ostavljaju bez daha.

Atlit Jam, Izrael

Jedno od najvećih i najstarijih podvodnih nalazišta antičkih naseobina pronađeno je na dubini od 12 metara. Proteže se na površini od 40.000 kvadratnih metara. Ljudi su tu živeli u razdoblju od 6900. do 6300. godine pre Hrista. Osim ljudskih ostataka te artefakata od kosti i kamena, najzanimljiviji su monoliti visoki od jednog do dva metra, poređani u polukrug. Ima ih sedam, arheolozi veruju da su bili poređani oko izvora vode.

Dvarka, Indija

U indijskom zalivu Kambat, 20 kilometara od Gudžarata, 2001. godine pronađeni su ostaci antičke civilizacije, na dubini od 40 metara ispod površine mora. Pretpostavlja se da je grad potopljen pre oko 9.000 do 10.000 godina.

Nikome nije jasno gde je nestala civilizacija koja je stvorila ovaj grad. Prema priči iz Mahabharate, grad je pripadao bogu Krišni, koji je navodno bio vanzemaljac. Dugo se verovalo da je Dvarka samo mitsko mesto.

Piramide Jonaguni - Jima, Japan

Lokalni ronioci pronašli su osamdesetih godina misteriozne kamene formacije u moru pored ostrva Jonaguni. Kamenje je bilo složeno u obliku stepenastih terasa. Stručnjaci su razmatrali mogućnost da se tu radi o prirodn fenomenu, ali gravure i rezbarije su ih razuverile.

Pretpostavlja se da su strukture pripadale čuvenoj pacifičkoj civilizaciji Mu, za koju se smatra da je nestala zbog cunamija i da su stare više od 5.000 godina.

Heraklion - Tonis, Egipat

Misteriozni grad koji se 1.200 godina sakrivao ispod peska i blata dugo je smatran samo legendom. Otkriven je početkom 20. veka. Grad obiluje velikim bogatstvom, koje se i danas još uvek otkriva. Na lokalitetu su pronađena 64 broda, zlatni novčići, ogromni pet metara visoki kipovi, mali kipovi bogova, pločice sa hijeroglifima...

Pavlopetri, Grčka

Arheolozi ne mogu da se zasite ovog grada, koga smatraju za remek delo gradskog planiranja. Pavlopetri je stariji od 5.000 godina, a nalazi se na samo četiri metra dubine. Veruje se da je bio središte trgovine mikenske i minojske civilizacije.