Sicilija - najzad dostupna srpskom džepu

Sicilija je ostrvo kontrasta, raskoši i bede, raskršće kultura. Ovde je sve prenaglašeno: sunčeva svetlost je (za strance) nepodnošljiva bez naočara za sunce, plavetnilo neba i mora, zelenilo vegetacije, mirisi. Ovde je život brz, čulan i toliko intenzivan da ne uspevamo da ga razumemo i usvojimo na vreme ni u pravi čas, već tek u sećanju i sa odstojanja.

Nezaboravnu avanturu po Italiji od sada možete doživeti uz najniže cene! Provedite leto na Siciliji sa turističkom agencijom Balkan Fun. U toku je velika sajamska akcija…

Prema predanju tri nimfe su putovale svetom skupljajući sve najlepše na njemu. Kada su prolazile kroz prelepo more one su u vodu ispustile najlepše cveće i najukusnije voće. Iz vode je izniklo ostrvo Sicilija, sa čuvena tri kraka – Pelorom, Paserom i Lilibeom. Trouglasti oblik ostrva evocira i heraldički simbol Sicilije, tzv. Trinakria: tri noge okružuju glavu Meduze. Možda ovaj mit o nastanku ostrva najbolje objašnjava najupadljiviju odliku Sicilije – njenu lepotu. Jedan sicilijanski pesnik nas je pozivao da se ukrcamo na trouglasti kameni kovčeg koji brodi vekovima. Sa nekoliko reči starogrčkog možemo se obratiti boginji ljubavi, Afroditi, dok nas nestrpljivo gleda sa kresti talasa koji je donose na puste obale…

Možda ne bi bila ovoliko lepa, ni istorijski bogata da ovo ostrvo ne zapljuskuju čak 3 mora: Sredozmeno, Jonsko i Tirensko. Brojni osvajači ostavili su ogroman uticaj i danas. Bila je dostupna svima, i svi su je želeli. Na sjajnim plažama poput malenog Ćefalua vreme kao da je stalo. Katedrala i dalje stoji u srcu starog grada koji izlazi na plažu prožetu peskom koji na suncu ima neodoljiv zlatni odsjaj. Ako bismo krenuli ka Palermu shvatili bismo da je plaža Mondelo nešto što se doživi samo u najlepšim snovima. Uz neverovatne građevine u art nuvo stilu koje su ovde stasale početkom 20. veka plaža pruža sasvim drugu dimenziju. Brojni umetnici, političari, naučnici bili su zaljubljeni u ovo mesto koje odiše egozotikom, pesak je beo, a voda tirkizno plava…
Ukrštanje kultura, različiti stilovi, preplitanje tradicija, kulinarski običaji, patrijarhalni mentalitet – posledice su društvene istorije ostrva. Iz Starog veka najimpresivniji su ostaci grčke arhitekture: pozorišta i amfitetari u Taormini, Kataniji i Sirakuzi, te Dolina hramova u blizini Agriđenta s pravom su najslavniji.

Hrana

Sa nemalo ponosa u svojim rumenim licima Sicilijanci ističu da je ovde nastao prvi sladoled u Evropi: Arapi su ga doneli na ostrvo, a zatim preneli u Toskanu, odakle se nadalje proširio po celom svetu. Sicilijanci su sa vrha Etne valjali ogromne snežne lopte koje su odlagali u podzemne jame. Tu su slojeve snega odvajali filcom i mešali sa voćnim sokovima – tako nastaje sorbeto (sorbetto), koji je nesumnjivo bio preteča sladoleda.

Ipak, kulinarska tradicija Sicilije posve je drugačija od one uobičajene predstave o italijanskoj kuhinji (najbolje predstavljenoj kroz jestivu verziju italijanske trobojke – pizzu: crveni paradajz, bela mocarela i zeleni bosiljak. Sve to u kraljičinu čast!). Pravo govoreći pica je danas mnogo više američki nego italijanski fenomen. U Palermu se na ulici jede sfinačone (sfinacione), ljuta pica prekrivena inćunima, crnim lukom, crnim maslinama i sirom. U Kataniji se u restoranima prstima jede lokalni specijalitet sfinči (sfinci): hrskavi uštipci sa svežom rikotom. Na pijacama u Kataniji u prolazu možete probati ćufte od ribe i sardine sa lukom, prezlama, peršunom i kačkavaljem uvaljane u brašno i ispržene u vrelom ulju. Sicilijanski poslastičari prave slavne kanole (cannoli): kolači punjeni mladim krem sirom, čokoladom i kandiranim voćem danas se prodaju širom Italije, iako potiču sa Sicilije. Čuvene su i pomorandžice od pirinča (Arancine di Riso) Na Siciliji nastaje i čuveno “kraljevsko testo” tj. marcipan.

Imperijalizam mašte ili brutalna istina?

S naličja priče o prelepom ostvru nalazi se jedan vid istorije društvenog života na Siciliji o kom se samo šapuće. U blizini Palerma nalazi se danas slavno selo Korleone. Mašta Maria Puza i filmski genij Frensisa Forda Kopole učinili su ovo selo poznatim u svetu, ali je istorija ovog mesta znatno notornija: u Korleoneu je rođeno nekoliko vođa sicilijanske mafije. Uprkos filmu “Kum”, zavera ćutanja (omerta) je trajala još nekih desetak godina, sve do 1982. kada je sicilijanski bos Tomazo Bušeta prekršio mafijaški zavet i progovorio o organizaciji Cosa Nostra. Najslavniji je bio suđenje iz 1986. kada je osuđeno 357 mafijaša na procesu koji je trajao 18 meseci. Iz tog doba datira i slavna serija “Hobotnica” ( La Piovra), sa nezaboravnim Mikeleom Plačidom u ulozi detektiva Korada Katanija, čija prva sezona se odigrava upravo na Siciliji. Proces su vodili dvojica sudija, Đovani Falkone i Paolo Borselino. Obojica su ubijeni u atentatima početkom devedesetih. Falkone i Borselino su ukazivali na neslućenu korupciju italijanskih zvaničnika koja je sezala sve do samog vrha: italijanski premijer Đulio Andreoti je nekoliko puta pozivan na suđenje zbog veza sa mafijom, kao i Silvio Berluskoni koji je optuživan za pranje mafijaškog novca. Sicilijanci ne vole mnogo da govore o mafiji, naprotiv, često se ljute što se toliko pažnje poklanja jednom, prema njima, perifernom fenomenu života na ostrvu.

Putujući svojevremeno po Italiji, Gete je pisao: “Bez Sicilije, Italija ne ostavlja trag u našoj duši: ona je ključ svega”. Topla atmosfera mediteranskog ostrva, ostaci drevnih hramova i pozorišta, snežni vrhovi Etne su savršena kulisa za mitsku predstavu sa zavađenim ljudima i posvađanim bogovima u glavnim ulogama. Samo u tom pozorištu je slavni matematičar iz Sirakuze mogao nag da projuri scenom, mahnito uzvikujući “Eureka!”. Jedan drugi pesnik je pisao da kada mu je svega dosta on uzima Homera u svoje ruke i odlazi na pusto ostrvo da druguje sa bogovima i herojima. Nesumnjivo je mislio na Siciliju!