Dunav: Đerdapski Maunt Rašmor

Urezana u kamen, statua dakijskog kralja Decebala sa svojih 40 metara najveća je skulptura u steni u Evropi. Čuvena Statua slobode viša je od Decebala za svega šest metara, dok je ova kamena glava u Đerdapu osam metara viša nego Hristova statua u Rio de Žaneiru.

Decebalovo oko dugo je 4,3 metra, čitavih sedam metara je dužina, a četiri širina nosa, a jedinstvenu skulpturu dakijskog kralja punih deset godina stvaralo je dvanaest ljudi. Poređenja radi, američki Maunt Rašmor vajan je četrnaest godina i na stvaranju likova četiri američka predsednika radilo je preko 300 vajara penjača. Rumunima je očigledno za Decebala bila dovoljna decenija, pneumatski i teški kovački čekići, preko tone dinamita i puno snage i smelosti.

Ideja o izradi kipa potekla je od Josifa Konstantina Dragana, rumunskog kontroverznog istoričara amatera i u leto 1994. počeli su radovi. Bilo je neophodno najpre očistiti od stabala ovu stenovitu liticu u zalivu Mraconi do koje se može stići jedino lađom, pa onda krenuti u stvaranje lika poslednjeg dakijskog kralja. O težini posla dovoljno govori podatak da se mašine nisu mogle koristiti i da je sem snage, alpinistima vajarima bila potrebna i spretnost i hrabrost, jer im je od baze na pontonu do gradilišta bilo potrebno pola sata. Dešavalo se da Decebalovi vajari zakorače u prazno, na sreću bez težih povreda. Čak i bliski susret sa zmijom, zahvaljujući serumu nije završen kobno. A njih dvanaestorica su radili u dve smene, od marta do oktobra sve do 2004. kada je kip dovršen.

Kažu da je koštao više od milion dolara i da je idejni tvorac ovim želeo da pokaže rumunsko učešće u oblikovanju evropske kulture, polazeći od premise da kulturni identitet Rumuna može biti definisan dačanskim korenima.

Istorija je zabeležila da je Decebal bio poslednji kralj Dačana koji je vladao od 87. do 106. godine. Uspeo je da posle bezmalo veka nesloge ujedini dačanska plemena i uspešno, duže vreme, odoleva rimskoj ekspanziji. Sva upornost ipak nije bila dovoljna da se zaustavi nadmoćna vojska cara Trajana koja je u dva navrata ušla u Dakiju.

Decebalovim samoubistvom nestala je samostalnost Dačana, a njihova je zemlja postala rimska provincija. Pravo ime Decebala bilo je Diurpaneus, ali je posle pobeda protiv Rimljana u ratovima 84 - 75. godine nazvan Decebalus što, pretpostavlja se, znači Snaga Dačana.

Bilo na brodu ili na kopnu, na rumunskoj ili srpskoj strani, tek Decebala ne možete da ne primetite. Ako ste bliži rumunskoj obali ili ste pak opremljeni dobrom optikom možete pročitati da je u podnožju kipa uklesano Decebal rex - Dragan fecit, u slobodnom prevodu „Kralja Decebala napravio Dragan“.