Hajdelberg, okružen vinogradima

A Hajdelberg mi se otvorio baš kao što sam i zamišljala, okružen šumovitim brdima i vinogradima, ugnežđen uz obale reke i prepun starih građevina smeštenih u samom centru, zapravo starom gradu ili po nemačkom Altstadt.

Stigla sam u Hajdelberg autoputem iz pravca Manhajma, praktično sa neznatnog rastojanja od 12 kilometara. U petočlanoj ekspediciji, sa dominantnim brojem nauci posvećenih, bilo je dovoljno interesovanja da se obiđe svaki kutak grada predviđen turističkim odrednicama. Slika je tako postepeno od zamišljene poprimila stvarne konture mesta u koje bih rado ponovo svratila, da još jednom prođem stopama ljudi koji su obeležili evropsku kulturu i nauku.

Univerzitetski centar, šarmantno mesto sa 140.000 stanovnika i isto toliko studenata i naučnika iz celog sveta, Hajdelberg zapravo predstavlja romantični gradić smešten uz reku Nekar. Kako smo ubrzo otkrili, na severnoj obali Nekara, nalaze se ostaci keltskog utvrđenja na Brdu svetaca ili Hajligenbergu i „Aleja filozofa“, za koju su nam ovdašnji domaćini toplo preporučili da je obiđemo. Aleja je dobila ime po filozofima i univerzitetskim profesorima, koji su često ovuda šetali i razgovarali. Peripatetički, rekli bi stari Grci. Iz nje se pruža predivan pogled na stari deo grada, a ovo mesto za šetnje koristili su i pesnici. U Hajdelbergu je, naime, u periodu romantizma delovao krug pesnika u kojem su bili Jozef fon Geres, Arnim i Klemens Brentan.

Hajdelberg je ipak najpoznatiji kao sedište jedne od najstarijih obrazovnih institucija u Evropi, „Univerziteta Rupreht-Karl“, osnovanog 1386. godine. Na Univerzitetu u Hajdelbergu su delovali svima poznati Fridrih Hegel, zatim nešto užem krugu ljudi znani Hans Gadamer, Jirgen Habermas, filozofiju je predavao Karl Oto Apel, a ovde je delovala i Hana Arent. Kroz Univerzitet su prošli brojni nobelovci: Oto Mejerhof, Volfgang Keterle, Georg Vitig i Karl Boš, kao i Robert Vilhelm Bunzen. Na ovom univerzitetu, hemičari Poselt i Riman su otkrili da je nikotin glavni farmakološki aktivni sastojak duvana. Na Univerzitetu se danas nalaze mnogobrojne naučne institucije: Evropska molekularno-biološka laboratorija, Evropska molekularno-biološka organizacija, Nemački centar za istraživanje raka, Instituti Maksa Planka za medicinska istraživanja, astronomiju, nuklearnu fiziku i komparativno javno i međunarodno pravo. A kako saznah od jedne profesorke Novosadskog univerziteta, ovde se studira i mesopotamologija, jedini smer ove vrste na svetu.

Novije zdanje rektorata krase razbacane skulpture u obliku crvenih slova, koje ispisuju jednostavnu i jedinstvenu posvetu „Dem lebendigen Geist!“ što bi u slobodnom prevodu bila posveta živome duhu, nešto kao „Nek živi duh, duhovnost“. I upravo takvu atmosferu ima čitav ovaj grad, bogate istorije i još zanimljivije stvarnosti koju čine i jednostavni ljudi, do perfekcije doterani izlozi, predivni restorani i gostione u kamenom popločanim ulicama i brojni posetioci. A mala česma, baš kod univerzitetskog sedišta, šta reći, liči na onu u Sremskim Karlovcima!