Srbe manje zanima novčana nadoknada sa biroa

Uprkos otpuštanjima i rešavanju problema viškova u preduzećima, primetan je trend smanjivanja broja korisnika te naknade, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).

Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je da se novčane naknade nezaposlenima isplaćuju redovno i da je predviđeno dovoljno sredstava za te namene. U januaru je za 55.817 lica bila isplaćena novčana naknada, a u septembru za njih 48.137.

"To pokazuje da je primetan trend smanjivanja broja korisnika novčane naknade", rekao je Martinović i dodao da se mesečno u proseku isplaćuje oko 1, 2 milijarde dinara za te namene.

Kada je u pitanju to ko ima pravo na novčanu naknadu, Martinović je objasnio da lica koja se proglašavaju tehnološkim viškovima imaju pravo na novčanu naknadu, ali da i tu ima izuzetaka.

Izuzetak je ako su ta lica dobila povoljniju otpremninu u odnosu na ono što je propisanom Zakonom o radu.

"Sva preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije, radnici u njima imaju mogućnost da dobiju povoljniju otpremninu koja se isplaćuje prema odluci vlade, a to su stimulativne otpremnine i ako se zaposleni opredeli za nju, u tom slučaju nema pravo na naknadu sa biroa za slučaj nezaposlenosti", objasnio je Martinović.

Ukoliko je otpremnina isplaćena u skladu sa propisima o radu, lica mogu da ostvare otpremninu u vremenskom periodu koji je vezan za godine staža koje su ostvarili.

Period korišćenja je maksimalno 12 meseci, ili dve godine ukoliko u tom periodu stiču jedan od uslova za penziju.

Takođe, postoje još neke razlike, a jedan od izuzetaka je u slučaju kad radnici kad izgube posao usled svoje krivice ili ako zaposleni svojevoljno ode sa posla, uz sporazuman raskid ugovora. U tim slučajevima nemaju pravo na novčanu nadoknadu sa biroa NSZ.

Martinović je rekao da je ranije bile primetne zloupotrebe i da su se radnici prijavljivali kod nekog novog poslodavca na vrlo kratak rok kako bi na osnovu zakonske pravne praznine mogli da ostvare to pravo.

"Sada je zakonski definisano da lica koja izgube posao na taj način ili dobijaju pravo na otpremninu veću od zakonske, moraju da rade nakon tog periodu najmanje 12 ili 18 meseci da bi ostvarili pravo na novčanu naknadu", kaže direktor NSZ.

Druga situacija se odnosi na rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su subjekti privatizacije, uključujući i one subjekte privatizacije nad kojima treba biti pokrenut stečaj, a čije programe rešavanja viškova zaposlenih odobrava resorno ministarstvo i gde se zaposleni opredeljuju za jednu od ponuđenih opcija, koja je za njih najpovoljnija.

Zaposleni se mogu opredeliti za sledeće opcije: otpremninu u visini dinarske protivvrednosti 200 evra po godini staža osiguranja (ukupno ne više od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), otpremninu obračunatu na način utvrđen Zakonom o radu (maksimalno 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za godinu staža osiguranja kod poslednjeg poslodavca), kao i otpremninu u iznosu od šest prosečnih zarada po zaposlenom u Srbiji za zaposlene koji maju više od 15 godina staža osiguranja.

Zaposleni koji su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelili za otpremninu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu ne mogu ostvariti i pravo na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju.

Trudnice i porodilje takođe ostvaruju pravo na novčanu naknadu pod istim uslovima kao i drugi nezaposleni.

Zakonom je propisano da se isplata novčane naknade može nastaviti za vreme prodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojim se reguliše odsustvo sa rada.

Primera radi, ako je porodilji prestao radni odnos zbog stečaja preduzeća, a na osnovu staža osiguranja ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu u trajanju od tri meseca, po isteku ovog perioda nastaviće se isplata novčane naknade za vreme koje se priznaje kao odsustvo zbog nege deteta, odnosno do isteka godinu dana od dana otvaranja porodiljskog odsustva.

Martinović kaže da su predstavnici NSZ računali da će imati veći broj korisnika novčane naknade upravo zbog izmena zakona o zapošljanaju i toga što je smanjena mogućnost zloupotreba, ali da da sada korisnika ipak ima manje.

"U narednoj godini možemo očekivati priliv jednog broja viškova, ne samo iz preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije, već i iz javnog sektora. U zavisnosti od toga da li će ta lica koja ostaju viškovi koristiti otpremninu koja je povoljnija od one koja je predviđena Zakonom o radu za očekivati je da ne bi trebalo da dođe do drastičnog povećanja korisnika ovog prava", kazao je Martinović.

On je podsetio da se u 2016. godini prvenstveno očekuje smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru. Da li će ova lica ispunjavati uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu zavisiće prvenstveno od osnova prestanka njihovog radnog odnosa, dodao je direktor NSZ.

"Smatramo da neće biti problema u ostvarivanju ovih prava prvenstveno zbog toga što je broj korisnika trenutno neuporedivo manji nego u prethodnim godinama", rekao je Martinović.