London između prošlosti i budućnosti

Ništa ne menja i nas i prostor kojim putujemo kao što to čini tehnologija. Kad putnik danas dođe u London, umesto kišobrana i šešira koji su nekada vladali slikama ulica u centru, ugledaće ljude koji žure pločnicima s iPhone-onima u rukama.

Crvene telefonske govornice, jedan od simbola Londona, opstaju još samo u centru gde se vrzmaju turisti. Njihova je, čini se, jedina funkcija da budu dekor za turističke fotografije s putovanja snimljene mobilnim telefonima.

Londonske govornice su primer kako tehnologija menja sliku grada. Naime, telefonske govornice u koje gotovo niko ne ulazi kako bi telefonirao kuriozitet su koji ima ograničeni rok trajanja.

Vrlo brzo, za deset ili petnaest godina, pojaviće se generacija, ako već nije, koja će kad dođe u London gledati u te čudne crvene "kutije" od metala i stakla i pitati se čemu one služe?

Veliki gradovi, za razliku od provincijskih mesta na rubovima zemalja, žive i menjaju se brzo. Zato ih je zanimljivo posmatrati iz te perspektive. Njihove promene ujedno su i slika nas samih.

Kad putnik kom je javna telefonska govornica deo njegove kulture stane pred londonsku telefonsku govornicu, ona je više od crvene "kutije". To je slika jednog drugog vremena kad je i sam ubacivao novčiće i na primer napeto čekao da neko digne slušalicu s druge strane.

Portobelo Street (Foto: Dieter W / Flickr.com)

London je mnogostruk. On je prošlost, sadašnjost i budućnost na jednom mestu kao malo koji grad na svetu. Šetnja ulicom Portobello road to najbolje oslikava.

Nekada tek jedan od londonskih buvljaka, nakon filma iz 1999. "Notting Hill" s Džulijom polako, ali sigurno ustupa mesto modernim dizajnerskim trgovinama s enterijerima koje su uređivali arhitekti zvučnih imena.

Ipak, buvljak nije nestao. Polovna garderoba u rasponu od kišnih mantila Burberry iz vremena dok su se još radili u Engleskoj, a ne u Kini, pa sve do predivnih tropskih bluza Kraljevske mornarice još uvek se mogu pronaći na Portobello Road.

Dizajnerska odeća, ručno rađena keramika, kao i stare prašnjave uniforme kraljičine garde smestili su se jedni do drugih.

Buvljak je star, a dizajnerski butici mladi. Kao i svemu što živi, i buvljaku će jednom doći kraj. Buvljak je star ne samo jer se na njemu prodaju stare stvari u trgovinama koje je "dizajniralo" haotično nabacivanje stvari, već i po govoru ljudi koje rade u tim skladištima uspomena.

Na buvljaku su mahom stariji ljudi koji govore neobičnim, i ponekad teško razumljivim engleskim jezikom londonskih predgrađa, dok u buticima rade mladi sa svih strana sveta.

Bekingemska palata (Foto: jimmyharris / Flickr.com)

Ono što je London nasledio od prošlih vekova - kad je bio centar imperija u kojim sunce nikad ne zalazi - je kosmopolitski duh.

Svi jezici svijeta, rase i vere, žive i rade u tom velikom gradu i kreiraju njegov život i njegove promene.

U London valja doći jednom, drugi put, i treći. Koliko se stigne. Gledati ga kako se menja, stari, stiče bore. Gledati kako neki pokušavaju, s više ili manje uspeha, da napravie "face lifting" njegovih starih obala uz Temzu.

Sesti na stepenice trga Trafalgar na s grandioznim spomenikom admiralu Nelsonu koji je 1805. porazio francusko špansku flotu i postavio temelje iz kojih je mala ostrvska zemlja postala ogromna imperija.

Uputiti se zatim uzbrdo ulicom Regent prema Oxford street-u gdje su španske modne kompanije u potpunosti istisnule englesku "modnu flotu". Kao što je nekad Britanija kraljice Viktorije izgradila kolonijalnu silu, danas su Španci zavladali trgovačkim prostranstvom "u kom sunce nikad ne zalazi".

Obilazak Oxford street-a ne znači samo razgledanje izloga i kupovinu. Ako neko odmah odmahuje rukom na pomen obilaska trgovačkih ulica kao na gubljenje vremena u poređenju s posećivanjem raskošnih londonskih muzeja, verovatno nije u pravu.

I vreme provedeno na Oxford street-u i njegovim trgovinama vredno je putovanja. To je slika živog grada, Londona sadašnjosti.