Koliko često šetate svog ljubimca?

U anketi stranice B92 portala, na pitanje "Koliko puta dnevno šetate vašeg ljubimca?" svoje i navike svojih ljubimaca podelilo je 734 ljudi.

Blizu 18% ispitanih svoje ljubimce u šetnju izvodi jednom dnevno, dva puta dnevno to čini 20% vlasnika ljubimaca dok 34% svoje ljubimce izvodi 3 i više od tri puta dnevno.

Blizu 28% ispitanih odgovorilo je da svoje ljubimce ne izvodi.

"Bez obzira na rasu i veličinu psa, svaki pas bi morao minimum tri puta u toku dana da izađe napolje, da bi obavio svoje fiziološke potrebe ali i da bi prošetao, družio se sa drugim psima, njuškao i istraživao. Dužina šetnje može zavisiti od uzrasta psa, rase, zdravstvenog stanja i svakako od slobodnog vremena vlasnika, o čemu isti najmanje razmišljaju kada uzimaju kućnog ljubimca." kaže Tatjana Stevanović, veterinarka ambulante "Pas, mačka i...".

Aktivna šetnja od minimum jednog sata je preporuka za sve zdrave pse. Patuljastim, malim rasama je nekada ovakva šetnja sasvim dovoljna, ali to nije pravilo. Ako pas pokazuje želju da šetnju produži, nemojte ga sprečavati.

"Ovde moram posebno da se obratim vlasnicima patuljastih, mini (kućnih) rasa pasa koji svoje ljubimce nauče da obavljaju osnovne fiziološke potrebe na peleni u stanu dok su štenci, ali ovu naviku zadrže i kasnije kada njihovi ljubimci odrastu. Nemojte im uskraćivati izlazak i druženje sa drugim psima. Vlasnici se obično pravdaju time da su njihovi ljubimci preplašeni, da se tresu kada ih spuste na zemlju. Da, oni to rade jer ste ih navikli da svet gledaju iz naše perspektive iz naručja. Morate ih postepeno privikavati, naći drugare sa kojima će naći zajednički pseći jezik. U početku izađite samostalno, bez kontakta sa drugim psima, ponesite omiljenu igračku ili loptu, omiljene poslastice i nagradite željeno ponašanje. Nemojte odustajati i nemojte se poistovečivati sa svojim ljubimcima, jer njima treba kontakt sa travom, zemljom, drugim psima i ljudima." dodaje Stevanović.

Kada su u pitanju srednje i velike rase, naročito rase koje su predviđene za lov, psi za rad, ovčari, njima morate da obezbedite puno šetnje i trčanja. Vlasnici koji to ne urade imaju problema sa 'lošim' ponašanjem svojih ljubimaca, koji traže zabavu i gube energiju tako što uništavaju nameštaj i prave materijalnu štetu u okruženju gde borave.

"Boravak ovakvih rasa u dvorištu, ne rešava problem. Njima treba prostor, kilometraža i vreme. Vremenom takvi psi se ugoje, a sa prekomernom težinom dolazi i niz zdravstvenih problema, kao i kod malih rasa. Često usled 'dosade' počinju da se ližu i kasnije grizu (najčešće šape, stomak), što se komplikuje nizom dermatoloških problema, pa psi završavaju na raznim lekovima, često bez adekvatnog rezultata lečenja, a potrebno im je samo više šetnje i aktivnosti" završava Tatjana Stevanović.