Ušao u farmerkama, odneo sliku od 66 miliona dolara

Na velikim aukcijama, na kojima se prodaju predmeti čija vrednost se meri milionskim iznosima, kupci najčeće šalju ponude telefonom i preferiraju da ostanu anonimni. Tako je bilo i na nedavnoj aukciji u Sotbiju, kada je jedan kupac platio preko 66 miliona dolara za sliku Van Goga “L’Allée des Alyscamps”. Iako je identitet kupca ostao nepoznat, njegovo prisustvo u njujorškoj aukcijskoj kući se i te kako osećalo.

Sedeo je u donjem delu sale, bio je obučen u farmerke i jaknu sa kapuljačom, a već to ga je razlikovalo od ostalih ponuđača koji su mahom bili obučeni u odela. Prodavac umetnina iz Japana, koji je sedeo pored njega, potvrdio je da ga je čuo kako telefonom priča kineski, ali je rekao kako misteriozni kupac nije Kinez.

Van Gogova slika, na kojoj se nalazi drveće u jesen, nastala je 1888, tokom “zlatnog perioda Van Gogovog stvaranja” kako navodi Sotbi. Slika je nastala otprilike mesec dana pre nego što je Van Gog sebi odsekao uvo. Njena prvobitna vrednost je procenjena na 40 miliona dolara.

To je, inače, druga najviša cena za neko Van Gogovo delo. Njegova najskuplja slika je bila “Portrait of Dr. Gachet” koju je 1990. jedan japanski kolekcionar platio astronomskih 82,5 miliona dolara. “L’Allée des Alyscamps” su prestigli sliku “Still Life, Vase with Daisies, and Poppie” koju je jedan kineski biznismen prošle godine platio 61,8 miliona dolara.

Ovogodišnja Sotbijeva aukcija bila je druga po uspešnosti u zarađenom novcu. Najuspešnija je bila prošlog novembra, kada je inkasirano 422 miliona dolara, dok je ovog aprila kuća napravila pazar od 368 miliona. Jedna Pikasova slika je prodata za 29 miliona, jedna Moneova za 20,4 miliona, a takođe Moneova “Nympheas” za cela 54 miliona dolara. Sve slike su nadmašile prvobitno očekivane sume.

Svetsko tržište umetninama je prošle godine oborilo rekord. Prošle godine su na svetskom tržištu oboreni svi rekordi zarade novca kojim su plaćena velika umetnička dela, jer je ta suma na globalnom nivou iznosila čak 51 milijardu evra.

Imajući u vidu svetsko finansisjko tržište i poreske oaze koje se sve više kontrolišu, broj bogataša koji kupuju umetnine umesto da čuvaju svoj novac u bankama porastao je prošle godine za jedan odsto.

Većina tih kupaca dolazi iz Kine – od svih kupaca svetskih umetnina prošle godine, čak 22% njih čine Kinezi. Kako je kineska vlada u konstantnoj borbi protiv korupcije, biznismeni koji kupuju preskupa umetnička dela su konstantno pod lupom države.

S obzirom na to, identitet kupca u jakni s kapuljačom zanimaće mnogo širi krug ljudi od onih koje zanima isključivo umetnost.