Dragan Radenović izlaže u Luvru

Radenović je tim povodom kazao da je ideja da konkuriše na toj čuvenoj izložbi potekla od Francuza srpskog porekla Milana Đorđevića i novinarke Jovanke Lazarov koji su mu dali podstreka da se upusti u ovu avanturu.

"Pretpostavljam, da bi u Luvru trebalo da se predstavi oko šest, sedam stotina umetnika. Ja ću izložiti dve skupture na temu Gavrana, izrađenih u bronzi, dimenzija galerijskog formata, jedna je 70, a druga oko 50 santimetara visine", rekao je Radenović.

On je podsetio da su na ovoj izložbi uglavnom izlagali naši umetnici koji žive u Parizu, odnosno u Francuskoj i dodao da su među njima vajar Zlatko Glamočanin, Jarmila Vešović, Vladimir Veličković, Ljuba Popović i drugi.

Pre izvesnog vremena Radenović je u Parizu dobio nagradu fondacije Tejlor na prestižnom likovnom Salonu u Gran Paleu "Art en capitale" za skulpuru "Oko svevideće".

"Fondacija Tejlor je jedna od prvih fondacija koja je formirana da bi podržala one koji se bave likovnom umetnošću, a baron Tejlor ju je osnovao", kazao je on.

Radenović je napomenuo da je to prestižna nagrada po visini novca koji se dobija, "ali, to je zanemarljivo, zato što su svi dobitnici Tejlorove nagrade pod budnom pažnjom ljudi koji rade u Fondaciji". Dobitnicima ove nagrade je omogućeno da izlažu na značajnim izložbama u svetu, što ne podrazumeva konkurs, već ih pozivaju, objasnio je on.

"Kad sam tamo otišao mislio sam da je vrhunac i krajnji domet izlaganje na tako elitnom mestu i u tako elitnom društvu", preneo je Radenović svoje utiske.

On je dodao da nije znao da postoje nagrade na toj izložbi, a kada mu se to desilo, onda je počeo da razmišlja o mogućnostima koje porodica Tejlor daje dobitnicima te nagrade. Radenović je istakao da bi želeo da ovime što se njemu dešava, izlaganje u Luvru i Gran paleu, bude poučno svima kojima je donedavno predavao, odnosno da uvide da je to moguće i izvesno.

Uz pomoć rektora državnog Univerziteta u Novom Pazaru Ćemala Dolićanina koji je Radenoviću pomogao u moralnom i materijalnom smislu, naš vajar se predstavlja publici u Francuskoj.

Radenović je rođen u Sarajevu 1951. godine. Diplomirao je na pravnom fakultetu, a visoko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi), a komisija Univerziteta umetnosti u Beogradu nostrifikovala mu je doktorsku disertaciju.

Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih sposobnosti čoveka (Moskva). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu - modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.

Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti.

Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.

Atelje i park skulptura vajara Radenovića nalaze se na Ciganskom Brdu iznad Grocke, pored Beograda.