Smrt Nimajera - odlazak vizionara

Nimajer, rođen 1907. godine u Rio de Žaneiru, beleži karijeru u arhitekturi koja je trajala više od sedam decenija, tokom koje se izgradio u originalnog dizajnera, tvorca kako pravih tako i izuvijanih linija u arhitekturi, izvlačeći maksimum iz tehnologije svog vremena.

Njegova upotreba armiranog betona pri izgradnji talasastih oblika, ovalne strukture i svodovi urezane su u istoriju sveta, postajući njegov zaštitni znak. Osim toga, ucrtao je Brazil na svetsku mapu moderne estetike i postao jedna od brazilskih internacionalnih ikona, rame uz rame sa fubalerima Peleo i Ronaldom, piscem Paolom Koeljom ili manekenkom Žizel Bundšen.

Zgrade Nacionalnog Kongresa i Nacionalne biblioteke (Beta/AP)

Među njegovim najreprezentativnijim delima su monumentalne zgrade u Braziliji, prestonici Brazili, počevši od zgrade Nacionalnog Kongresa, predsedničke palate, katedrale i zgrade Ministarstva inostranih poslova. I mnogi drugi brazilski gradovi ponose se njegovim delima kao što su Sambódromo gde se održava deo karnevalske parade u Rio de Žaneiru, oblakoder Kopan u Sao Paolu, muzej podignut u njegovu čast u Kuritibi koji lokalno stanovništvo naziva Okom zbog neobičnog izgleda, kao i Muzej savremene umetnosti u Niteroju koji je poznati i kao “Leteći tanjir”.

Van svoje domovine, projektovao je centralnu zgradu Francuske komunističke partije, džamiju u Alžiru, Sajam i Izložbenu dvoranu Tripolija, zgradu izraelskog Univerziteta u Haifi, a bio je i član tima arhitekata koji su zaslužni za zgradu sedišta Ujedninjenih nacija u Njujorku.

Iako radikalni modernista, njegova ljubav prema uvojcima i talasima bila je suprotna mnogim tadašnjim modernističkim dogmama: Nimajerov dizajn je anti – racionalan, nije funkcionalna i neprijatelj je pravim linijama. Početkom dve hiljaditih, kada je dizajnirao paviljon galerije Seprentin u Kesington parku u Londonu , britanska štampa prozvala ga je Pikasom među arhitektama.

Zgrada sedišta Francuske komunistièke partije (Beta/AP)

OSVETA KOMUNISTE

Baš kao pomenuti španski slikar, odan komunizmu od četrdesetih godina prošlog veka, Nimajer je imao važnu ulogu u brazilskoj politici. Podržavao je Luisa Karlosa Prestesa, lidera komunističke partije, i to više puta tokom različitih političkih struktura u zemlji. U izbornim periodima, njegov glas, koji je često ali ne i uvek išao levičarima, značio bi sigurnu pobedu.

Takođe, bio je odgovoran i za usaglašavanje modernog stila u arhitekturi sa urbanim planiranje, naročito pri izgradnji Brazilije, što je kasnije umnogome uticalo na izgradnju Novog Beograda.

Jednom prilikom komzervativni političari ocenili su: “Brazilija je zaista bila osveta komunističkog arhitekte vladajućoj klasi.”

Muzej savremene umetnosti u Niteroju (Beta/AP)

NOVI IDENTITET

Nakon pada SSSR-a i real-socijalizma u Evropi, Nimajer je postao jedno od vodećih lica i simbolični predsednik Brazilske komunističke partije 1992. godine.

U svojoj zemlji ostaće upamćen kao osoba koja je preoblikovala brazilski vizuelni identitet, ranije povezivan sa džunglama i prirodnim lepotama, u modernu naciju koja želi da bude deo zapadnog sveta. Iako ateista, Nimajer je gradio i crkve, džamije i hramove, uključujući i neka od najpoznatijih svetih mesta Brazila, kao što je katedrala Pamulja u gradu Belo horizonte, koju je smatrao svoijim prvim originalnim doprinosom arhitekturi.

Brazilska štampa objavila je vest o njegovoj smrti oko 22 časa. U ranijim časovima u sredu njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo i nije mogao da diše bez pomoći aparata.

Palacio da Alvorada (Beta/AP)

Nimajer je hospitalizovan u Riju 2. novembra, kada mu je otkazao bubreg i ustanovljena plućna infekcija. To je bio treći odlazak u bolnicu ove godine. U junu je izgubio svoju jedinu ćerku, Anu Mariju, koja je preminula u 82. godini života. Nadživelo ga je petoro unučadi, trinaestoro praunučadi i četvoro čukunučadi.

Zahvaljujući svom dugom životu, Oskar Nimajer postao je svojevrsna narodna legenda u Brazilu, gde je javnost oduševljavao svojom neprekidnom spremnošću na rad i čestim šalama na račun svoje navodne besmrtnosti. Petnaestog decembra ove godine trebalo je da napuni 105 godina.

Oskar Nimajer za sobom je ostavio više od 600 projekata, od kojih je većina skicirana u radnom prostoru njegove kuće, sa zastakljenim pogledom na plažu Kopakabana i nebo iznad Rija. Prošle godine projektovao je i prisustvovao otvaranju svog Internacionalnog kulturnog centra i Avilu u Španiji. Radio je do poslednjih meseci života, a u jednom od poslednjih intervjua izjavio je kako bi voleo da se oporavi da bi moga da se štp pre vrati poslu.