Ishrana dece

Tokom nekoliko poslednjih godina naše poznavanje hrane se veoma proširilo.Nekada smo odobravali uključivanje velikih količina mesa i mlečnih proizvoda u ishranu dece, ali sada znamo da je mnogo bolje da deca potrebne hranljive sastojke dobijaju iz namirnica biljnog porekla. Povrće, voće, žitarice i pasulj bogati su vitaminima, mineralima i vlaknima i istovremeno siromašni masnoćom, dok holesterola u njima uopšte nema. Tek odnedavno smo počeli da uviđamo kolika može da bude vrednost ovih naizgled neuglednih namirnica biljnog porekla, kao i koliko je ogroman raspon zdravstvenih problema koji se mogu sprečiti ukoliko se ishrana zasniva upravo na tim namirnicama. 

UZRAST U KOME BI TREBALO POČETI SA UVOĐENJEM ČVRSTE HRANE NIJE PRECIZNO UTVRĐEN.

Početkom dvadesetog veka čvrsta hrana se uvodila kad bi beba navršila godinu dana života. Kako su godine prolazile, lekari su eksperimentisali s njenim sve ranijim uvođenjem, čak u uzrastu od dva meseca. Uvođenje čvrste hrane u prvih šest meseci života ima dve vrlo određene prednosti: bebe je lakše prihvataju nego kad postanu starije i svojeglavije; uz to, raznovrsna hrana dodaje ishrani supstance, naročito gvožđe, u kojima mleko oskudeva. Lekari danas uglavnom preporučuju uvođenje čvrste hrane otprilike između četvrtog i šestog meseca. Preuranjen početak nema nikakvih posebnih prednosti. Beba obično dobija iz majčinog mleka ili formule sve kalorije koje su joj potrebne tih prvih nekoliko meseci. Ako je u vašoj porodici bilo slučajeva alergije, lekar će vas možda posavetovati da znatno duže sačekate s uvođenjem bilo čega drugog sem majčinog mleka ili formule u bebinu ishranu, jer što je beba starija kad se uvede neka nova namirnica, to je manja verovatnoća da ispolji alergijsku reakciju na nju.

REDOSLED KOJIM SE UVODI ČVRSTA HRANA NIJE BITAN, ALI SE OBIČNO PRVO DAJU CEREALIJE.

Na žalost, njihov ukus bebama nije uvek naročito privlačan. Različitim bebama dopadaju se različite cerealije. Često pomaže ako se cerealije pomešaju s poznatim napitkom – istisnutim majčinim mlekom ili formulom, zavisno od toga na šta je beba navikla.

KAD SE BEBA NAVIKNE DA RADO I REDOVNO JEDE CEREALIJE, POVRĆE I VOĆE, MOŽETE DA POČNETE SA UVOĐENJEM OSTALIH NAMIRNICA.

Pokušajte dobro kuvano zrnasto povrće, kao što su: sočivo, leblebije i beli pasulj. Počnite s malim količinama tog povrća. Ukoliko opazite da se bebi pojavio osip na guzi i primetite parčiće nesvarenih zrna u stolici, sačekajte nekoliko nedelja pre nego što joj ponovo date to povrće i povedite računa da bude dobro kuvano. Tofu je takođe dobar izbor. Mnoge bebe ga rado jedu iseckanog na kockice ili pomešanog sa sokom od jabuke, drugim voćnim kašama ili povrćem.

NEKI LJUDI SE OSLANJAJU NA CRVENO MESO, RIBU, PILETINU, JAJA ILI MLEČNE PROIZVODE KAO IZVORE BELANČEVINA.

Ove proizvode, međutim, mnogi nutricionisti danas posmatraju u mnogo manje povoljnom svetlu. Deca koja se na njih naviknu u predškolskom uzrastu mogu kao odrasla plaćati zbog masnoće, holesterola i belančevina životinjskog porekla sadržanih u tim namirnicama. Iz tog razloga, moja je preporuka da eksperimentišete s vegetarijanskom ishranom i date svojoj deci sve prednosti koje takva ishrana pruža.

Posebno zabrinjava davanje mesa sasvim maloj deci. Piletina, govedina, svinjetina i ostala mesa često sadrže nevidljive bakterije koje mogu da prouzrokuju ozbiljne infekcije. Takva oboljenja su poslednjih godina postala uznemiravajuće česta, a bebe su na njih mnogo osetljivije od odraslih. Meso uvek mora da bude dobro kuvano, a svaka površina ili sud koga se dotaklo sirovo meso moraju biti temeljno oprani. Još bolje bi bilo da učinite uslugu svojoj porodici i pripremate jela bez mesa.     

Izvor: "Zdrav život"