Prvak skuplji od studenta

Roditelji koji u Srbiji žele da im deca pohađaju privatne škole i fakultete trebalo bi da spreme oko 120 hiljada evra. Toliko će ih stajati obrazovanje njihovog mezimca, pod uslovom da se cene ne menjaju u sledećih 16 godina, a da je njihovo dete trenutno u vrtiću, u predškolskoj grupi.

Da bi smestili dete u beogradsko privatno obdanište „Stankom bajka”, mame i tate mesečno treba da izdvoje oko 19.000 dinara. Za one koji to žele, „Bajka” organizuje i prevoz od kuće do vrtića i nazad. Ali to se ekstra plaća.

Privatne obrazovne ustanove u našoj zemlji „niču kao pečurke posle kiše”. U Srbiji je upravo otvorena i prva privatna osnovna škola.. Reč je o osmoletki „Ruđer Bošković” koja se nalazi u elitnom beogradskom naselju – Senjak.

Đačka uniforma

Godišnja školarina za đaka prvaka je četiri i po hiljade evra. Svaka sledeća godina je skuplja za 300 evra. To znači da školarina za drugi razred „teži” 4.800, a za recimo treći – 5.100. I tako se iz godine u godinu „gradi” cena.

– Za te pare dete će dobiti sve u školi i dodatne i dopunske časove. Nastavnici će s đacima raditi u manjim grupama ili individualno. Jedan profesor će, kada je to potrebno, raditi s jednim detetom – objašnjava izvršni menadžer i jedan od osnivača škole Dragan Štulić.

„Osnovci će u školi biti od 8.30 do 16.30 časova. Profesori će im pomagati u učenju, izradi domaćih. Biće im osmišljeno i slobodno vreme i organizovane sekcije i radionice za intenzivno učenje stranog jezika („engleski plus”), za rad na računarima... Imamo i elektronsku učionicu, pa će se deo nastave realizovati uz pomoć kompjutera – recimo, čas likovnog na računarima. Deo nastave će biti na engleskom jeziku za mališane koji već znaju ovaj jezik. U pomenutu cenu su uračunati i izleti, ekskurzije, rekreativna nastava, zdravstveno obrazovanje, korektivne vežbe za kičmu i stopala. Jednostavno, roditelji neće morati da plaćaju nikakve privatne časove”, tvrdi Štulić.

Dok će osnovci učiti u zgradi koja je za sada zakupljena na deset godina, dotle učenici istoimene opšte gimnazije, takođe privatne, uče u sopstvenoj zgradi u Košutnjaku. To je ujedno i jedina privatna škola koja ima svoju zgradu, i to ne samo zgradu u kojoj se odvija nastava, već i svoj đački dom bungalovskog tipa. Ceo kampus. Godišnja školarina za gimnaziju iznosi 7.000 evra. A ako učenik i stanuje u domu koji je kod same škole onda mora godišnje da plati još 6.500 evra. Dakle, ukupno 13.500 evra godišnje. Sve to se može platiti i na rate.

– Školarina u gimnaziji pokriva sve kao i u osnovnoj školi. Đaci idu i na ekskurzije u inostranstvo, recimo, u Egipat, Grčku, Italiju... Ni to se dodatno ne plaća, već se pokriva iz školarine. I školska odeća i oprema za fizičko obuhvaćene su školarinom. Zanimljivo je da odeću za školu kreiraju đaci. Plaćeno je i obezbeđenje škole kroz školarinu, ali i odlazak na Fest, Sajam knjiga... I, naravno, u školarinu ulaze i udžbenici, sveske i kompletan školski pribor – veli Štulić.

On, međutim, ističe da darovita, ambiciozna, vredna deca mogu ovde čak da se školuju i besplatno. Pravilnikom Gimnazije, a tako će biti i u osnovnoj školi, regulisan je sistem motivacije. Učenici koji su izuzetni, imaju odlične ocene, postižu uspehe na takmičenjima, „pronose” ime škole – dobijaju ekstra bodove. U zavisnosti koliko bodova skupe oni sebi umanjuju školarinu. Mogu čak i da je prepolove.

Bilo je, tvrdi naš sagovornik, i onih koji su se besplatno ovde odškolovali. Gimnazija je, naime, stipendirala izuzetno dobre đake koji potiču iz siromašnih porodica.

Postoji mogućnost i da školski minibus dovozi i odvozi decu u školu i iz škole do kuće. I to baš do kućnog praga. Ali se to obaška plaća. U zavisnosti od toga gde dete stanuje cena se kreće od 500 do 1.000 evra godišnje.

Školovanje u Gimnaziji „Crnjanski” je, na primer, jeftinije za 500 evra, podrazumeva se, godišnje. I ovde je organizovana celodnevna nastava, od 9 do 17 časova. Prema rečima saradnika Gimnazije Erusine Kulić, školarina pokriva redovnu, dodatnu, dopunsku nastavu, individualno-konsultativni rad, kulturno-zabavni i sportsko-rekreativni program, ekskurzije, izlete, nabavku sportske opreme... I ova gimnazija je sada opšteg tipa. Uz obavezni engleski i latinski, deca uče bar još jedan strani jezik. Biraju između francuskog, nemačkog, španskog, ruskog, italijanskog.

Po završetku srednje škole, mladi mogu da obrazovanje u Srbiji nastave i na privatnim fakultetima, na kojima školarina u proseku iznosi 1.500 evra.

Kompjuterska umetnost

Međutim, ukoliko žele da budu režiseri, kamermani, glumci, studenti za to moraju više da plate. Na Akademiji umetnosti BK godišnja školarina se kreće od 2.750 evra do 4.500 evra.

– Ali za te pare student zaista sve dobija, a ne kao na drugim fakultetima koji su samo prividno jevtiniji. Tamo gde su školarine niže, studentima posle naplaćuju i otvaranje vrata – objasnio je za naš list Dušan Đoković, direktor Akademije umetnosti BK.

Prema njegovim rečima, godišnja školarina od 2.750 evra je za one koji ovde studiraju menadžment u kulturi i umetnosti i dramaturgiju. Budući diplomirani glumci, filmski i TV kamermani i montažeri godišnje plaćaju 3.500 evra. Isto toliko školarina iznosi i za studiranje snimanja i obrade zvuka, fotografije, kompjuterske umetnosti i dizajna i slikarstva. Za studije TV režije godišnje treba uplatiti 3.750, a filmske režije – 4.500 evra.

Siromašni ovde ne mogu da studiraju, ma kako talentovani bili.