"Podnećemo zahtev za puštanje Mladića, da nam produže rok"

Tom odlukom je Mladić osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina u BiH.

Prema važećem roku, odbrana bi trebalo da najavu žalbe uputi apelacionom veću do 22. decembra, kada ističe rok od mesec dana nakon što je Haški tribunal izrekao prvostepenu presudu.

Branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić zahtevaju da sud taj rok produži za još 150 dana, do 22. maja 2018, zbog toga što pisana presuda ima 2.541 stranicu i "18.211 fusnota".

Po odbrani, to je najduža presuda u predmetima u kojima je Tribunal sudio jednom optuženom.

Zahtev za produženje roka za najavu žalbe Mladićevi branioci obrazlažu, stoga, ogromnim obimom posla koji im predstoji u analizi presude i određivanju strategije za žalbu.

Branioci podsećaju da je u sličnom procesu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću bilo odobreno produženje roka za najavu žalbe od 120 dana.

Odbrana je kao dodatni razlog navela i pogoršano zdravstveno stanje generala Mladića (75), koga bi danas i sutra trebalo da posete lekari iz Srbije.

U podnesku, branioci najavljuju da će podneti zahtev za privremeno puštanje na slobodu generala Mladića radi lečenja, ali ne navode gde.

Odbrana nagoveštava i da će zatražiti da sud naloži medicinsko veštačenje da li je Mladić sposoban da učestvuje u daljem procesu.

O zahtevu Mladićeve odbrane odlučivaće sudija apelacionog veća Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, pred kojim će se žalbeni postupak voditi.

Tribunal je 22. novembra bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Prvostepenom presudom Mladić je oslobođen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još šest bosanskih opština.

Mogućnost da se žali na oslobađajući deo presude nije isključio glavni tužilac Serž Bramerc.