"Džihadisti će se pre ili kasnije vratiti u Evropu"

Koordinator borbe protiv terorizma EU Žil de Keršov upozorava da će nakon poraza ID u Iraku i Siriji pojedini strani ratnici iz EU pre ili kasnije da se vrate.

Izvor: Tanjug
Podeli
Getty images
Getty images

On ističe da na to EU treba da bude pripremljena.

"Otprilike polovina od 5.000 boraca Islamske države iz Evrope se već vratila ili je ubijena. O sudbini druge polovine gotovo ništa ne znamo, ko su i da li su još živi. Do sada nismo registrovali masovan talas povratnika. Za to postoji više razloga. Jedan je da je veliki broj boraca poginuo. Islamska država je one koji su želeli da pređu na drugu stranu ubijala. Drugi razlog je da je sada teže preći preko granice iz Sirije u Tursku nego ranije. Neke pristalice Islamske države se bore i dalje u Siriji i Iraku, a jedan deo se preselio na druga ratišta, kao što je Somalija", objasnio je on u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir".

De Keršov je kazao da, iako obaveštajne službe ne očekuju tako brzo masovni povratak stranih boraca, to ne znači da ne bi trebalo da budemo pripremljeni.

"S vremena na vreme će se pojedini vraćati. Zato je važno da se oni odmah prepoznaju na granici. To već dve godine proveravamo sa podacima prikupljenim sistematski od članica EU. Sada unutar EU imamo mnogo više informacija nego ranije", kaže on.

De Keršov smatra da treba raditi na programu za rehabilitaciju povratnika, a ističe i da oni koji su u zatvorima moraju biti ponovo integrisani.

Veliki izazov, prema njegovim rečima, je kako se ophoditi sa decom i ženama tih boraca, kojima je potrebna psihološka podrška.

"Do sada niko nije pronašao čarobnu forumulu kako da se spreči da takve osobe ponovo postanu nasilne", upozorio je De Keršov, navodeći da ako povratnik nije umešan u nasilje treba naći alternativu za zatvor, jer u zatvoru takve osobe po pravilu radikalizuju svoje ponašanje.

Kad je reč o identifikaciji povratnika, primećuje da je važna saradnja sa Turskom.

De Keršov je konstatovao i da se saradnja evropskih obaveštajnih službi značajno poboljsala, te da se ona sistematski produbljuje.

"Sada postoji zajednička platforma sa službenicima raznih službi koji neprestano sarađuju. Kvalitet saradnje se značajno poboljšao. Sve više obaveštajnih službi 'hrani' Ssengenski informativni sistem podacima", kazao je.

De Keršov je rekao da trenutno obaveštajne službe razgovaraju koje profile radikalizacije treba da dele sa drugim članicama EU i s tim u vezi podsetio je da u Velikoj Britaniji prema podacima MI 5 ima oko 20.000 radikalizovanih osoba, od kojih 3.000 predstavljaju ozbiljnu pretnju, a 500 se nadzire, te se razmišlja da li podaci o svih 20.000 ili onih 3.000, odnosno 500 treba da budu podeljeni u zajedničkom sistemu.

On je dodao i da obaveštajne službe pokušavaju da identifikuju one koji se nalaze na putu radikalizacije.

"To nije mehanički proces koji se uvek isto odvija. Izazov je za službe, takođe, da se te osobe pronađu", kazao je De Keršov dodajući da je izazov da se saradnja obaveštajnih službi na evropskom nivou učini delotvornom.

Kako je rekao, namera je da službe tešnje sarađuju sa novoosnovanim centrom Europol-a za odbranu od terorizma, jer Europol dobija informacije koje zemlje članice EU zasebno ne dobijaju, na primer iz SAD, Kanade i Australije.

De Keršov, međutim, napominje, da razmena informacije nije dovoiljna i da je bitno ispravno ih analizirati, te determinisati specijalne tačke na putu radikalizacije.

Ukazuje i da niko ne treba da veruje da je moguće sprečiti takozvane "usamljene vukove", ali navodi da je neophodno da se radikalizacija spozna u ranom stadijumu.

De Keršov ocenjuje da Islamska država trenutno nije u stanju da sprovede sajber napad, te dodaje:

"Oni koriste internet za propagandu, ali se ne može isključiti da će nekada preći i na sajber napade, zbog čega veh sada moramo da se pobrinemo da ne dođe do toga".

Prati B92 na Viberu

Evropska unija

strana 1 od 433 idi na stranu