"Rusi i Iranci su u pravu – Amerika je opasna"

To je napisao Gidion Rečman, nekadašnji urednik spoljnopolitičke rubrike u listu Fajnenšel tajms, navodeći da je suočavanje sa takvom činjenicom bolno za “ljubitelje zapadne alijanse“.

“Već nedelju dana Tramp je uključen u nuklearno balansiranjen sa Severnom Korejom, najavljuje vojnu akciju u Venecueli i flertuje sa belim suprematistima kod kuće. On nudi sve suprotno od stabilnog, predvidivog i mirnog vođstva koje saveznici žele od Vašingtona“, navodi Rečman.

Prema njegovim rečima, Amerika gotovo da nije odgovorila na Trampove pretnje Severnoj Koreji, korišćenje izraza poput “vatra i bes“ i “repetirano je i napunjeno“.

“Čak i da je sve to samo blef – kredibilitet Amerike je na tacni, kao i rizik od stvarnog eskaliranja situacije u sukobu sa Severnom Korejom. Još gore, Trampova administracija otvoreno flertuje sa idejom preventivnog napada, iako Amerika može da se podseti kako je reagovala na nuklearne pretnje Staljinove Rusije ili Maovljeve Kine. Svi prethodni predsednici su odbacili ideju preventivnog napada na nuklearne sile – iz očiglednih razloga“, dodaje Rečman.

Ni unutrašnja pitanja nisu sjajna, primećuje autor i dodaje da su pojedine izjave Trampovih saradnika neverovatne.

“Nedavno je Sebastijan Gorka iskoristio korejsku krizu da stane u odbranu svog šefa rekavši da je Amerika bila uz svog predsednika Džona Kenedija tokom kubanske krize, uz pozivanje na zajedništvo. Podsećam, nekadašnja nemačka vlada koja je dovela Evropu do Prvog svetskog rata je bila pod domaćim pritiskom, a onda je vlast rekla da ne priznaje nijednu drugu partiju ili organizaciju do vladajuće i da se od tog momenta svi smatraju nemačkom braćom. A Gorka je zatražio nacionalno jedinstvo“, ističe Rečman.

Potom se obratio i onima koji misle da će se Trampa lako rešiti.

“Oni koji polažu nade u američku ’duboku državu’ su krivi zbog svog mišljenja zasnovanog na željama. Primoravanje Trampa da ode iz kancelarije ostaje veoma težak zadatak i rizikuje provociranje dalje radikalizacije, kako na domaćem planu, tako i u spoljnoj politici. Sve je to znak duboke društvene krize, koja neće nestati ni kada Tramp bude otišao. Loši životni standardi za mnoge obične Amerikance su doveli do Trampovog izbora, na talasu besa i ljutnje naroda. Kombinujte to sa socijalnim i ekonomskim rasulom, sa strahom koji se širi svetom i političkom kulturom koja neguje oružje i vojsku – to je formula za državu čiji odgovori na međunarodne krize mogu da budu samo – ’repetirano je i napunjeno’“, zaključuje Rečman.