Šta je pre 18 godina Voker tražio na Kosovu

Izveštaj o tom događaju, koji je u Vokerovoj interpretaciji kao srpski zločin nad albanskim civilima poslužio kao "opravdanje" za NATO bombardovanja Srbije, dovela je u pitanje upravo finska forenzičarka, koja je, međutim, kasnije svedočila da je radila pod velikim Vokerovim pritiskom.

Voker je, prenela je kasnije Ranta, insistirao, na primer, da u izveštaju koristi reč masakr, a umeo je, navela je ona, i da prelomi olovku i da je gađa nezadovoljan njenim profesionalnim pristupom.

Ranta je u svojoj biografiji opisala da joj je Voker zamerao da u izveštaju nije koristila dovoljno "ubedljiv jezik", kojim bi opisala ovaj navodni zločin Srba.

Ona je prave navode sa obdukcije dostavila Haškom tribunalu, u kojima je izrazila sumnju u broj ispaljenih metaka, kao i koliko je njih zaista bilo smrtonosno.

Osim toga, Ranta je pred kamerama pokazala originalni izveštaj iz Račka prema kome je zaključeno da tela pripadaju borcima OVK, a ne albanskim civilima.

Ranta je, naime, u svojoj biografiji navela da je Voker od nje tražio da u izveštaju "ubedljivije" govori o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražili "dublje zaključke" u izveštaju.

U selu Račak, u januaru 1999. godine, ubijeno je 40 ljudi. Kao žrtve Vokerova misija označila je albanske civile, a kao počinioce zločina srpske snage.

Govoreći o pritiscima iz finskog Ministarstva spoljnih poslova, Ranta je rekla da su joj trojica civilnih službenika putem imejlova, koje još čuva, tražili "dublje zaključke". Ranta je ranije već nagovestila da će reći istinu o dogadajima u Račku, što se dogodilo u dokumentarnom filmu "Kraj - osuđeni na progonstvo".

Ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala je da je "Voker bio užasnut rezultatima naše istrage".

"Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage", kazala je Ranta u tom filmu, pokazujući originalni izveštaj pred kamerom.

Ona je, u intervjuu za nemački list "Berliner cajtung" 2004, između ostalog, rekla:

"Svi znamo šta je govorio Vilijam Voker. On i danas govori da je to bio masakr i da iza njega stoje Srbi. A ja to nikada nisam rekla. Nikada nisam ni ukazala ko su bili izvršioci."

Voker joj je, kazala je, "stavljao reči u usta", što nije bilo dozvoljeno.

"Nisam se složila s njim. Bio je ljut na mene", kazala je ona i dodala da ga najviše ljutilo to što je odbijala da upotrebi reč 'masakr' i da kaže ko stoji iza onoga što se dogodilo u Račku.

"Bio je strašno ljut zbog toga. Gađao me olovkom", ispričala je.

Inače, za svoje "zasluge" i simpatije koje i danas, nesumnjivo, iskazuje prema Albancima Voker, bivši američki general, dobio je nedavno bistu u selu Račak.

Vokera, koga još nazivaju i "kreatorom slučaja Račak", Albanci su više puta ovenčali raznim priznanjima.

Vilijam Voker je svojevremeno na desetogodišnjicu slučaja „Račak", odlikovan zlatnom poveljom za doprinos čovečanstvu od strane tadašnjih premijera i predsednika Kosova Hašima Tačija i Fatmija Sejdijua. Novembra 2008. godine tadašnji predsednik Albanije Bamir Topi proglasio ga je za počasnog građanina te države.

Srpske vlasti, odnosno tadašnja Vlada SRJ, proglasila je Vokera za "personu non grata" zbog monstruoznih laži o događajima u mestu Račak, koji su bilidirektan povod za bombardovanje Jugoslavije 1999.

Voker danas ima preko 80 godina jedan je od retkih svetkih zvaničnika koji se protivi osnivanju suda za zločine OVK.

Bivši američki diplomata Voker je nosilac visokog kosovskog odlikovanja i počasni je građanin Albanije.

Danas Voker ide korak dalje i promoviše u Prištini predlog "velike Albanije".