"Bruka i za SAD i za RUS - bore se, a ID i dalje postoji"

Komentar je i da Putin želi da bude viđen kao svetska sila, zbog čega testira američkog predsednika Donalda Trampa".

B92 je istraživao zašto su američko-ruski odnosi na najnižem nivou od kraja Hladnog rata.

Ovako je bilo pre tri decenije, kada su tadasnji lideri Sovjetskog saveza i Sjedinjenih Drzava Mihail Gorbacov i Ronald Regan prosetali moskovskim Crvenim trgom. Posle sedam decenija komunizma, Rusija je krenula putem perestrojke. Danas, 30 godina kasnije, Moskva i Vasington politicki na najnizoj tacki.

“Da, mi delimo vaš stav, mi želimo prijateljstvo dva naroda”, tako je bilo pre tri decenije, kada su tadašnji lideri Sovjetskog saveza i SAD Mihail Gorbačov i Ronald Regan prosšetali moskovskim Crvenim trgom.

Posle sedam decenija komunizma, Rusija je krenula putem perestrojke. Danas, 30 godina kasnije, Moskva i Vašington politički na najnižoj tački.

“Ja mislim da je pre svega uzrok neposredno u Americi i u toj produbljenoj istrazi o vezama Trampa sa Rusijom, što ga je dovelo u krajnje nepovoljan položaj i dalji pad rejtinga”, rekao je Momčilo Pantelić, nekadašnji dopisnik “Politike” iz Vašingtona.

Dok podiže ulog na svetskoj političkoj sceni prošlonedeljnom vojnom akcijom u Siriji, Tramp se kod kuće sreće sa istragom protiv jednog svog savetnika zbog veza sa Rusijom. Vojni analitičar Aleksandar Radić ipak smatra da su preuveličane tvrdnje da može doći do vojnog sukoba dve sile.

“Cenim da nismo u situaciji u kojoj možemo sada da vidimo obrise početka Trećeg svetskog rata, jer pre svega i Amerikanci i Rusi štite svoje interese, ali sa jednim nivoom razumevanja gde je ona linija koju će braniti druga strana”, naveo je Radić.

Iako je tokom predizborne kampanje Tramp najavljivao da bi poboljšanje odnosa sa Rusijom i borba protiv islamskog terorizma mogao da bude njegov glavni spoljnopolitički, to se nije dogodilo.

“Obrt je možda čak i razvoj situacije koji bi se pre mogao očekivati nego radikalizacija loših odnosa između Vašingtona i Moskve”, dodao je Radić.

“Oni pobedu moraju da traže protiv terorističke Islamske države. Bruka je za obe velesile da su zajednički angažovane na tom poslu, a da je rezultat svih njihovih akcija i dalje tragedija u Siriji i dalje postojanje ID”, dodao je Pantelić.

Od kubanske krize, preko hladnoratovskog ideološkog sukoba, pa do najnovijeg strateškog pozicioniranja na Bliskom istoku, Vašington i Moskva su često bili na ivici rata, ali je na kraju uvek ekonomski interes i dogovor bio jači od potencijalnog vojnog napada.