"Bitka za Kubu": Četiri kandidata za Kastrovog naslednika

Na Kubi su u toku dani žalosti, Kastro će biti sahranjen 4. decembra, a već se nagađa ko bi mogao da bude nasledniknakon odlaska Fidela, naročito nakon 2018. godine za kad je svoje penzionisanje najavio trenutni kubanski šef Raúl Kastro (84), mlađi Fidelov brat.

Raul Kastro je i zvanično 2008. zamenio brata na vlasti, a već je rekao da se neće kandidovati za novi mandat. Doduše, sad se nagađa hoće li Kuba nakon odlaska ikone revolucije, El Komandantea, izdržati još dve godine do smene ili će ona nastupiti nešto ranije.

Pojedinci ionako Raúla Kastra smatraju "prelaznim rešenjem" prema tržišnoj ekonomiji (mnogo je liberalniji nego što je bio Fidel) i političkom pluralizmu, a drugi, pak, tvrde da su vrednosti revolucije na Kubi vrlo jake, da još ima puno poklonika "kastrovske revolucionarne" tvrđave i da za neke drastične promene treba pričekati najmanje desetak godina.

Rasplet umnogome zavisi od toga kako će se odvijati stvari u regionu i kakvu će poziciju zauzeti nova američka administracija. Iz nadolazeće Trampove Bele kuće već je najavljeno da može doći do zaosštravanja odnosa s Kubom.

Osim toga, latinoamerički pokrovitelj Kube (isporučivali su im naftu po povoljnim cenama), Venecuela, nalazi se u ozbiljnim političkim previranjima i sudbina opstanka Nikolasa Madura na vlasti je pod znakom pitanja, a time i mnogi "subvencionistički" ugovori.

Kuba je na razmeđu, ali sigurno je da se može očekivati liberalizacija režima, možda čak i dopuštenje da se emigracija,uglavnom iz SAD-a, uključi u politički život postkastrovske Kube.

Ali, već se vrte neka imena mogućih novih kubanskih lidera, a često se spominje kako bi vlast mogao zadržati neko iz porodice Kastro, odnosno Raúla Kastra.

Fidelova deca nemaju tih ambicija, a Raulov sin, ćerka i zet spominju se u raznim "ukrštenicama" o budućim vladarima Ostrva slobode. Naime, jedan od najvećih i najznačajnijih holdinga u zemlji, Gaviota (Galeb) koji je povezan s vojskom, a kontroliše turizam (najveće hotele i letovališta) i civilni vazdušni i morski saobraćaj, uglavnom vode Raulovi bliski rođaci. Holding je važan jer raspolaže devizama.

Kao mogući naslednik spominje se Alehandro Kastro Espín, Raulov sin koji je zadužen za obaveštajnu zajednicu i odnose s Kinom, ali neki poznavaoci Kube tvrde da njegov uticaj neće sezati dalje od očevog mandata.

"Alehandro pada s ocem", kažu ti analitičari, bez obzira na to što će mu možda moćni tata pokušati da osigura dobro zaleđe.

Međutim, drugačija je stvar s pukovnikom Luisom Albertom Rodrígezom Lopez-Kalehasom, mužem Raulove ćerke Debore, koji je jako spretan i uticajan.

Neki ne isključuju ni mogućnost da se u političku borbu za sam vrh uključi i "crna ovca" porodice, žerka Mariela Kastro, koja se izdvaja svojim liberalnim stavovima. Njena je zasluga što je kubanska homoseksualna zajednica dobila prava i što zdravstveno osiguranje pokriva i promenu pola.

Zasad, koji dan nakon odlaska Fidela Kastra, među najizglednijim naslednicima spominje se ipak čovek izvan klana Kastro - Raúlov potpredsednik Migel Mario Díaz-Canel Bermudez (56) kog smatraju "umerenim liberalom", pogotovo u ekonomiji. Zalaže se za jačanje privatnog udela i nema ništa protiv američkih investicija.

Smatraju ga čovekom koji bi bio sposoban da sprovede postkastrovsku tranziciju jer je pragmatičan, moderan, rođen nakon revolucije, ali "ceni njene pozitivne dosege".

Bermúdez je zamalo stradao u mladosti jer je bio ljubitelj grupe "Bitls", a tada, na početku kubanskog socijalizma 60-tih, u sklopu antiameričke propagande vodila se borba protiv ljubitelja roka i popa, tzv. rokerosa, koji su zbog slušanja te vrste muzike završavali u zatvoru.