Kandić: Zašto baš sada ta rasprava o Miloševiću?

To je kulminacija rasprave koja se već nekoliko dana vodi o političkom nasleđu bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije. Povod je tumačenje presude Radovanu Karadžiću, američkog pravnika Endija Vilkoksona, koji je utvrdio da je u toj presudi Tribunal oslobodio Slobodana Miloševića optužbi za ratne zločine.

Već dva dana traje rat saopštenjima i izjavama. Dačić i Vulin protiv LDP-a, LSV-a i još nekih nevladinih organizacija.

Tema rasprave je stara - da li je Slobodan Milošević kriv ili nije.

Pandorinu kutiju otvorio je paragraf 3460 presude Radovanu Karadžiću u kome se Milošević i Srbija ne pominju kao odgovorni za ratne zločine i etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini.

“Nijedna ni druga strana nisu došle do tih zaključaka tako što su pročitale presudu - trebalo je da neki američki ekspert to ustanovi, pa da oni reaguju”, kaže Branislav Tapušković, amicus curiae u slučaju Slobodana Miloševića.

Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je ranije da Srbija nije izazvala ratove devedesetih i da je Haški tribunal potvrdio ispravnost naše politike, odnosno bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Pogrešno čitanje istorije i rehabilitacija zločinačke politike i zločinaca nalaze se u korenu svih naših društvenih, moralnih i intelektualnih posrnuća, odgovara Čedomir Jovanović.

Član pravnog tima Radovana Karadžića, Goran Petronijević kaže da je sve to zajedno - pojednostavljivanje činjenica.

“To je prvostepena presuda i ovakvom halabukom samo ćemo učiniti sebi medveđu uslugu”, ističe Petronijević.

Činjenica da je presudu Karadžiću koja posredno oslobađa Miloševića potpisao sudija Kvon, koji je bio u veću i na suđenju Miloševiću, dodatno je pojačala argumente onih koji tvrde da je Srbija abolirana za događaje u ratu u Bosni i Hercegovini.

Međutim, Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da nije čak ni zdravorazumski da se u jednoj osuđujućoj presudi može kriti druga oslobađajuća.

“Postavlja se pitanje zašto sada dolazi do te rasprave kada nam takvo istorijsko tumačenje Miloševića, uopšte nije potrebno. Potrebno nam je realno sagledavanje istorije”, navodi ona.

Učesnicima u žestokoj raspravi o Miloševićevom nasleđu promakao je jedan paradoks koji je Tribunal napravio. U presudi Karadžiću pominje se i Vojislav Šešelj kao učesnik zajedničkog zločinačkog plana, dok je u onoj presudi koja je Šešelju lično izrečena nekoliko dana kasnije, lider radikala - oslobođen.