"Dogovor zemalja Balkana otežava migrantsku krizu"

On je zatražio da te mere usklade s međunarodnim pravom.

Zeid je rekao da bezbednosne mera koje su usvojili čelnici policija Austrije, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Slovenije već negativno utiču na ljudska prava izbeglica i migranta u južnoj i centralnoj Evropi, saopštile su UN.

"Ove mere samo pojačavaju haos i muke duž cele trase, a naročito u Grčkoj koja je već preopterećena. Zatvaranje granica zemalja na ruti, stavlja ogroman pritisak na zemlje kojima je u velikoj meri potrebna pomoć. Ovo bi moglo imati nepredvidive i pogubne posledice po Grčku i veliki broj ljudi koji se trenutno nalaze na njenoj teritoriji", rekao je Zeid.

"Zahtevam od pet zemalja koe su potpisale prošlonedeljni sporazum da ponovo pažljivo regulišu pristup njihovih policijskih snaga i da ga u potpunosti usklade sa međunarodnim pravom", dodao je on.

Zeid je rekao da su stotine Avganistanaca, prema izveštajima, "ostavljene na cedilu u bednim uslovima duže od pet dana na granici između Makedonije i Srbije, a mnogim drugim Avganistancima je onemogućen ulazak u Makedoniju i Grčku, naizgled samo na osnovu njihove nacionalnosti".

"Činjenica da neko poseduje ili ne poseduje dokument nema nikakve veze sa činjenicom da je neko izbeglica ili nije", rekao je Zeid, dodajućio da postoje brojni razlozi zbog kojih je izbeglica morao da pobegne iz zemlje bez validne putne isprave.

Navodeći da razume nastojanja a se smanji priliv migranata, Zeid je rekao da sporazum koji su potpisali čelnici policija omogućava "mere koje izgleda da nisu u skladu sa obavezama poštovanja ljudskih prava u tim zemljama".

"Posebno sam zabrinut činjenicom da sporazum može da omogući kolektivno proterivanje ljudi koji nisu državljani tih zemalja, što je jasno zabranjeno međunarodnim pravom", dodao je Zeid.

Sporazum koji je objavljena 18. februara izgleda da daje ovlašćenja za profilaciju ljudi, kao i za ograničavanje "ulaska iz humanitarnih razloga" samo na osnovu njihove nacionalnosti, i posedovanja identifikacionih dokumenata, a ne na osnovu pojedinačne procene da li je neko ili nije u potrebi za azilom ili nekom drugom vrstom zaštite njihovih ljudskih prava, navodi se u saopštenju.