“Šest centara NATO na istoku EU“

On je iznoseći plan za reakciju na ponašanje Rusije istakao da će centri obrazovati lanac komandnih centara za najavljene snage za brzo reagovanje od oko 5.000 vojinika.

Detalji ovog plana trebalo bi da se usaglase na sastanku ministara odbrane NATO-a sledeće nedelje, preneo je "Vol strit džornal".

Centri u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji će takođe omogućiti vezu između NATO-a i oružanih snaga tih zemalja.

Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Briselu takođe tražio od članica NATO-a da povećeju izdvajanja za odbranu kako bi se pariralo ruskom vojnom brudžetu.

On je najavio da će se sastati s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu za dve nedelje.

"Posebno kada su vremena teška, kao sada, važno je sastati se i razgovarati o teškim pitanjima", rekao je Stoltenberg.

Komandni centri delimično imaju za cilj da upozore Rusiju i potvrde uveravanje saveznicima u NATO-u koji su sve nervozniji posle agresivnog delovanja Rusije u Ukrajini, navodi se u tekstu u "Vol strit džornalu".

Stvaranje snaga za brzo reagovanje, koje su osmišljene tako da mogu biti angažovane za dva sata u slučaju ratobornih poteza neprijatelja, najsnažniji je korak NATO-a za jačanje odbrane otkada je Rusija anektirala Krim i pomagala pobunjenicima na istoku Ukrajine, dodaje američki list.

"To će biti najveće pojačanje naše zajedničke odbrane od kraja Hladnog rata", rekao je Stoltenberg.

U svakom komandnom centu u šest istočnoevropskih država biće oko 50 članova vojnog osoblja iz različitih članica Alijanse. To je delimični kompromis između istočnoevropskih članica, koje žele prave baze NATO-a na svojoj teritoriji, i drugih članica koje se uzdržavaju od izgradnje skupih postrojenja koja bi mogla provocirati Moskvu.

Komandni centri će biti otvoreni 2016. godine kada bi trebalo da budu operativne nove snage za brzo reagovanje, a do tada će prelazni oblik tih snaga predvoditi Nemačka, Holandija i Norveška.