"Nikolić protiv Hrvata u Vojvodini"

Potom se oglasio i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a ubrzo je stigao i odgovor Stanislave Pak, savetnice predsednika Nikolića.

Pakova je istakla da u istoriji civilizacije nije zabeleženo da se genocid sprovodi štampanjem knjiga.

Ona je istakla da je Nikolić pokušao da uništi hrvatski jezik i kulturni identitet u autonomnoj pokrajini donacijom ćiriličnih udžbenika deci koja uče i bunjevački govor.

"Iživljavanje političkog vrha Republike Srbije nad Hrvatima Vojvodine se nastavlja. Nikolićeva donacija ćiriličnih čitanki i gramatike bunjevačkog govora učenicima u Subotici poslednja je manifestacija politike uništenja hrvatskog jezika i kulturnog identiteta na tlu Vojvodine", navela je Tomašićeva.

Ona je dodala da svako ima pravo da se nacionalno ili regionalno izjasni, ali da "višedecenijska politika Srbije konstantno favorizuje jednu manjinsku grupaciju na štetu one druge".

Prema njenim rečima, službeni Beograd već godinama pokušava da "ode i korak dalje i obezbedi Bunjevcima nehrvatima status autohtonog južnoslovenskog naroda, iako je sasvim jasno da oni nemaju nikakvih posebnosti u odnosu na Hrvate Bunjevce".

"Velikosrpska politika četničkog vojvode, a danas predsednika Srbije, može da začudi samo beskrajno naivne i one koji su zadnju četvrtinu decenije prespavali", navodi Ruža Tomašić, koja je predsednica desničarske Hrvatske stranke prava Ante Starčević (HSP AS).

Ona je oštro krikovala premijera Zorana Milanovića i njegove ministre zato što nisu reagovali na "akt tihog kulturocida", kao i predsednika Hrvatske Iva Josipovića.

"Sad bi valjalo iskoristiti dobre veze koje je (Josipović) stvorio šireći bratstvo i jedinstvo po takozvanom regionu, ali se bojim da ta 'ljubav u regionu' vredi kao politička moneta samo s ove strane granice", napisala je predsednica HSP AS, stranke koja ima jednog poslanika u Saboru Hrvatske.

Ruža Tomašić je za hrvatsku poslanicu u EP izabrana na listi Hrvatske demokratske zajednice, pre toga je bila zaposlena kao policajka i poznata je po nacionalističkim izjavama, s naročitim akcentom na "suzbijanje četništva".

Početkom školske godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić donirao je učenicima u Subotici čitanke i gramatiku za učenje bunjevačkog govora. Objašnjeno je da je reč o njegovoj ličnoj donaciji.

Josipović: Nekorektan potez Nikolića

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da je "nekorektan potez" to što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić donirao ćirilične udžbenike deci koja izučavaju bunjevački govor.

Na pitanje novinara u Pazinu smatra li da je reč o mogućoj provokaciji, on je odgovorio da je "zasigurno to jedan kontinuitet politike koja želi asimilirati Hrvate u Srbiji", prenela je agencija Hina.

"Taj potez nije korektan i nadam se da će se ispraviti. S druge strane, mislim da se ne smemo zaustaviti samo na tome da kritikujemo šta je u drugoj državi napravljeno, nego šta smo mi propustili i gde je naš problem", rekao je Josipović.

On je podsetio da je u nekoliko navrata specifično govorio o Bunjevcima, zbog čega je kritkovan, jer je rekao da se "ne može silom nikoga naterati da se oseća ovako ili onako".

"Mi smo nažalost kroz dugi niz godina imali jednu politiku koja je njih na neki način isključivala iz hrvatskog korpusa. Prema tome ne smemo samo kritikovati vladu i vlast u Srbiji. To treba učiniti, ali treba sagledati gde smo mi pogrešili", rekao je hrvatski predsednik.

On je dodao da treba gledati "kako ljude koji se osećaju Bunjevcima dobiti da se osećaju i Hrvatima".

"Nikolić veoma poštuje bunjevačku manjinu"

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić veoma poštuje bunjevačku manjinu i podržava njen kulturni, obrazovni i svaki drugi napredak, izjavila je danas savetnica predsednika Republike Stanislava Pak.

Pakova je u izjavi Tanjugu, reagujući na kritiku hrvatskog predsednika Ive Josipovića zbog činjenice da su bunjevački Hrvati u Vojvodini dobili od Nikolića udžbenike štampane ćirilicom, istakla da u istoriji civilizacije nije zabeleženo da se genocid sprovodi štampanjem knjiga.

"Oni koji su sprovodili genocid u našem okruženju nisu štampali knjige. Nema potrebe za navodnu brigu o Bunjevcima, o njima odlično brine država Srbija", poručila je Pakova.

Predsednica Privremenog organa Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić izjavila je da donacija Tomislava Nikolića u udžbenicima na bunjevačkom ne predstavlja nikakvo favorizovanje njihove nacionalne zajednice u odnosu na hrvatsku.

Upitana za osporavanja bunjevačke autohtonosti u Srbiji, Suzana Kujundić Ostojić je rekla kako je očigledno da svako ima pravo na sopstvenu viziju, te da nije posebno iznenađena, niti je to i dotiče.

"Mi smo građani ove države, ovde smo priznati kao nacionalna manjina, imamo svoj nacionalni savet, država Srbija je naša matična država, pa je prema tome i prirodno da nam pomogne, kao što država Hrvatska pomaže svojoj nacionalnoj zajednici i nikom to ne pada u oči. Čak nam je drago, i treba svako da vodi računa o svojima", rekla je ona Tanjugu.

Savetnica predsednika Srbije Tomislava Nikolića Jasmina Mitrović Marić uručila je prošlog četvrtka više od 400 udžbenika deci koja izučavaju bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture, a koji predstavljaju ličnu donaciju predsednika mališanima ove nacionalne zajednice.

Time su Bunjevci, kako je istaknuto, prvi put u poslednjih 100 godina dobili udžbenike na svom jeziku i govoru.

Zahtev Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske (MVEP) saopštilo je da je pozvalo na razgovor otpravnicu poslova ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj, jer je Hrvatska na svim sastancima sa srpskim zvaničnicima dobila čvrsta obećanja o štampanju udžbenika na hrvatskom jeziku, ali to do nije ispunjeno.

Ministarstvo podseća, kako je prenela hrvatska agencija HINA, da je Hrvatska na svim sastancima sa srpskim zvaničnicima u poslednje dve godine (a održano ih je nekoliko, od predsednika republike do predsednika vlade, odnosno prvog potpredsednika vlade i ministra vanjskih poslova) tražila da se ispuni obaveza štampanja i osiguranja udžbenika na jeziku i pismu hrvatske nacionalne manjine, kao i upotreba hrvatskog jezika u topografskim nazivima.

Tražena je takođe parlamentarna zastupljenost u skladu s odredbom potpisanog sporazuma između Hrvatske i Srbije o zaštiti prava manjina, kao i zapošljavanje pripadnika hrvatske manjine u telima državne uprave, pravosuđa i unutarnjih poslova, zatim otvaranje katedre na sveučilištu u Novom Sadu i na pedagoškoj akademiji u Subotici te informisanje na maternjem jeziku.

"Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova RH ne može uticati na to kako će se neko deklarisati, ali će nastaviti insistirati na pravu da se Hrvati u Srbiji školuju te da mogu upotrebljavati maternji jezik. Na ovoj temi ćemo nastaviti raditi diplomatskim putem, budući da smatramo da je ne treba iskorištavati za pokušaj dizanja rejtinga pojedinih političara i političkih stranaka", kaže se u saopštenju.

"Očuvanje identiteta jedne zajednice ozbiljno je pitanje koje treba rešiti, a ne medijski iskorištavati za vlastitu političku promociju. Podsećamo takođe da je poštovanje manjinskih prava jedno od temeljnih vrednosti Evropske unije, a deo je i pregovora o pristupanju Evropskoj uniji", dodaje se u saopštenju.