Ovo su Jazidi

To je podstaklo američkog predsednika Baraka Obamu da pokrene najveću vojnu silu na svetu kako bi ih zaštitio.

Na hiljade Jazida, pripadnika etničke manjine koja govori kurdski jezik, pobegli su iz svojih domova početkom avgusta pošto su džihadisti iz grupe Islamska država napali i zauzeli njihov grad Sindžar.

Bežeći od islamista koji su im tada dali ultimatum da pređu u islam, plaćaju verski poreze, napuste domove ili će biti pobijeni, Jazidi su se suočili s humanitarnom katastrofom kada su u planinama ostali bez hrane i vode.

Ko su Jazidi i zašto su progonjeni?

Reč je o narodu čija je vera stara 4.000 godina, ali ih džihadisti nazivaju "poštovaocima đavola" i progone ih zbog njihovih jedinstvenih verskih ubeđenja.

Poput drugih pripadnika manjinskih religija u regionu, kao što su druzi i alaviti, Jazid se postaje rođenjem i ne postoji mogućnost prelaska iz druge vere u jazidizam, a vera im je monoteistička.

Takođe, nije im dopušteno ni stupanje u brak s pripadnicima druge vere, a oni koji se usude na to bivaju izopšteni iz jazidske zajednice, navodi BBC.

Jazidska verska tradicija uglavnom se prenosila usmenim predanjem na severnokurdskom jeziku kurmandži. Žive u malim zajednicama, uglavnom rasuti širom severozapada Iraka, severozapada Sirije i jugoistoka Turske.

Procenjuje se da Jazida danas ima oko pola miliona, a nema sumnje da je njihov broj u prethodnom veku znatno smanjen.

Foto: Beta/AP

Prema jazidskom verovanju, Bog je svemoćan i on je stvorio svet. Za njih pakao ne postoji, kao ni dualizam dobra i zla. Nemaju ratničku tradiciju, kao ni finansijsko uporište.

Veruju da se posle smrti čovekova duša seli u novo stanje, koje zavisi od toga kakva je dela čovek činio u prethodnom životu.

Jazidi nemaju obavezujuće verske spise, ali duboko poštuju i Bibliju i Kuran, piše na sajtu jazidske zajednice u Nemačkoj.

Najvažnija figura jazidskog identiteta je šeik Adi, koji je živeo početkom 12. veka i smatrao se velikim reformistom. Uspostavio je sistem od tri kaste koji podrazumeva da se članovi jedne kaste, kojoj se pripada rođenjem, ne mogu venčavati s pripadnicima drugih kasta.

Jazidski narod je i ranije bio proganjan, što iz političkih, što iz verskih razloga, jer su ih okolni narodi doživljavali kao sataniste, što oni nisu.

Trenutno u iračkom parlamentu imaju jednog predstavnika i to ženu koja se bori za njihova prava, podseća "Indipendent".

Tokom vladavine diktatora Sadama Huseina sedamdesetih i osamdesetih godina, Jazidi su prinudno preseljeni iz svojih tradicionalno ruralnih naseobina kod planine Sindžar u sela u oblastima siromašnih resursima, dobili su arapska imena i morali su da govore arapski, umesto kurdskog jezika.

Nakon lošeg tretmana Jazida i Kurda tokom Sadamove vladavine, obe zajednice su sa olakšanjem dočekale američku invaziju u Iraku 2003. godine.

Jazidi su se vratili u svoja sela i doživeli neku vrstu preporoda, u čemu im je pomogla brojna jazidska dijaspora.

U prvoj fazi ofanzive, Jazidi su uspeli da izbegnu borbe, a njihova teritorija je čak i među sunitskim Iračanima priznata kao jazidska teritorija.

Međutim, katastrofu za Jazide najavio je uspon Al Kaide, prethodnice Islamske države, koja je počela da izdvaja etničke i verske manjine, a samo u jednom danu ubila je 500 Jazida.

Nekoliko godina nakon potiskivanja Al Kaide iz Iraka, Jazidi su živeli mirno, ali ovog leta se pojavila nova pretnja u vidu Islamske države, koja je od juna osvojila veliki deo Iraka.

Početkom avgusta je skoro polovina od ukupne jazidske populacije u Iraku bežeći od islamista potražila utočište u planinama Sindžar, a Ujedinjene nacije su upozorile na to da su to okolnosti u kojima može da se govori o genocidu.

Zbog toga je predsednik SAD Barak Obama odobrio vojne udare na snage IS na planini Sindžar i poslao američku humanitarnu pomoć iz vazduha, kako bi se sprečilo istrebljenje ovog drevnog naroda.

UN: Sprečiti genocid nad Jazidima

Posmatrači Ujedinjenih nacija za prava manjina pozvali su danas međunarodnu zajednicu da preduzme hitnu akciju kako bi se izbegao mogući genocid nad pripadnicima zajednice Jazida u Iraku.

Na hiljade pripadnika te etničke i verske zajednice nalazi se zarobljeno na planini Sindžar, na severozapadu Iraka, s vrlo malo hrane i vode posle ofanzive džihadista Islamske države u regionu, preneo je AFP.

"Sve moguće mere moraju odmah da budu preduzete kako bi se sprečio masovni zločin i mogući genocid u narednim danima ili satima", rekla je Rita Ajzak, koja je stručnjak UN za prava manjina.

"Civili moraju da budu zaštićeni na terenu i izbavljeni iz situacija u kojima su u ekstremnoj opasnosti", navela je Ajzakova u saopštenju koje je sročila, zajedno s kolegama posmatračima, kako bi pozvali na hitnu akciju iračke vlade i međunarodne zajednice.

Humanitarnu pomoć ugroženima iz vazduha dopremili su Svetska zdravstvena organizacija (SZO), SAD i Francuska.

Portparol UNHCR Adrijan Edvards je saopštio da je oko 35.000 ljudi uspelo na napusti planinu i zaputi se u Siriju, odakle su prešli u Kurdistan u Iraku.

Foto: Beta/AP, arhiva

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun danas je apelovao na zemlje širom sveta da preduzmu veći napor da pomognu iračkim civilima koji su morali da napuste svoje domove pred naletom islamskih militanata i potraže zaklon u zabačenim planinskim predelima.

"Stradanje Jazida i drugih na planini Sindžar je posebno teško", rekao je Ban novinarima, navodeći da je "situacija na toj planini veoma loša", preneo je Rojters.

"Apelujem na međunarodnu zajednicu da učini više da bi im obezbedila zaštitu koja im je potrebna", istakao je generalni sekretar UN-a.

On je upozorio da iračke bezbednosne snage ne treba da se upliću u političku krizu u toj zemlji, nastalu usled neslaganja oko imenovanja novog premijera.

"Od presudne je važnosti da se bezbednosne snage uzdrže od uplitanja u politički proces", rekao je Ban novinarima u sedištu UN u Njujorku.

Odlazeći irački premijer Nuri Maliki izjavio je sinoć da odluka predsednika da poveri mandat Hajdaru Abadiju za formiranje nove vladu, a ne njemu, predstavlja ozbiljno kršenje ustava, ističući da je to učinjeno uz podršku SAD.

Maliki je optužio Vašington za mešanje, navodeći da su SAD "stale na stranu kršenja ustava".

Ban je pozdravio imenovanje Abadija za novog premijera i pozvao ga da formira vladu nacionalnog jedinstva.

On je dodao da je napredovanje boraca Islamske države delom posledica "manjka inkluzivnosti" kojeg je pokazala vlada na čelu sa Malikijem, u kojoj su većinu imali Šiiti, a što je pomoglo džihadistima.