Ponta: Učite na našem iskustvu

Ponta je rekao da podržava novu srpsku Vladu u njenim naporima za modernizaciju zemlje i sprovođenje nužnih reformi na putu ka EU.

Upitan s kakvom porukom dolazi u Beograd, Ponta je u intervjuu Tanjugu odgovorio: "Kao što je i prirodno između prijatelja i veoma dobrih partnera, glavna poruka je poruka uvažavanja i podrške novoj vladi Srbije u njenim namerama i naporima za modernizaciju zemlje i za implementaciju neophodnih reformi u procesu evropske integracije Srbije."

Bukurešt je, prema njegovim rečima, partner od poverenja na koga Beograd može da računa i koji će nastaviti da pruža podršku kako bi napori Srbije postigli očekivane rezultate.

On je rekao da će jedna od glavnih tema razgovora u Beogradu biti iskustvo njegove zemlje u procesu evrointegracija i pristupu evropskim fondovima i ocenio da bi za Srbiju bilo veoma korisno da iskoristi ta iskustva Rumunije, koja, kako je rekao, nažalost nije bila pošteđena uspona i padova.

Rumunija se, podsetio je Ponta, suočila i sa institucionalnim i sa političkim teškoćama u pristupanju pretpristupnim fondovima, kao i evropskim fondovima po prijemu u Uniju, ali je Vlada, formirana 2012. godine, uspela da poveća pet puta stopu absorpcije evropskih fondova.

"Smatram da je veoma bitno za Srbiju da uči iz iskustva Rumunije i uveravam vas da ćemo, što se nas tiče, pružiti svu institucionalnu i profesionalnu podršku koju zahteva ovo izuzetno važno pitanje", poručio je on.

Bilateralni odnosi su, prema njegovoj oceni, tradicionalno dobri, ali ima još prostora za njihovo unapređenje, kako na ekonomskom planu, tako i zbog jedne novine - zajedničkog pristupa raznim programima i projektima koje finansira EU.

Ponta je napomenuo da te nove mogućnosti mogu da doprinesu stvaranju još veće uzajamne bliskosti, posebno na nivou lokalnih zajednica.

"Svemu tome treba dodati i etničku komponentu bilateralnih odnosa, jer dve srodne manjine predstavljaju dodatne mehanizme za saradnju. Istovremeno, na razvoj odnosa dveju zemalja pozitivno utiče i sve bolji kontakt dva društva, pojačan procesom evropske integracije", ocenio je on.

Na pitanje kako vidi položaj rumunske manjine u Srbiji, Ponta je odgovorio da "postoje neki izazovi" kada je reč o pristupu obrazovanju, medijima i veroispovesti na maternjem jeziku.

Bukurešt, prema njegovim rečima, prati način na koji Srbija pristupa pitanju prava manjina u procesu pristupnih pregovora sa EU, a Rumunija u toj oblasti nudi primer koji je priznat i cenjen od strane evropskih partnera i predstavlja iskustvo koje može da razmeni i sa srpskim vlastima.

Ponta je objasnio da Rumunija omogućava parlamentarnu zastupljenost svim istorijskim manjinama s njene teritorije, istakavši da je u sadašnjoj vladajućoj koaliciji i Demokratska unija Mađara iz Rumunije, stranka koja predstavlja mađarsku manjinu.

"Jemčenje prava manjinama jedan je od temelja rumunske demokratije, što čini naše institucije jačim i efikasnijim", rekao je predsednik Vlade Rumunije.

On je dodao da je želja Rumunije da se, na osnovu principa reciprociteta, pripadnicima rumunske manjine obezbede njihova specificna prava namenjena očuvanju njihovog nacionalnog identiteta, tradicije, kulture, duhovnosti itd, u skladu sa evropskim standardima.

Ponta je pozitivno ocenio to što će se u narednoj školskoj godini u Srbiji nastaviti sa uvođenjem nastavnog predmeta rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, i izrazio nadu da će to biti sprovedeno u većoj meri.

"Takođe, nadamo se da će se međuverski dijalog rumunske i srpske pravoslavne crkve nastaviti. Uvereni smo da ćemo na taj način, zajedno sa srpskim partnerima, moći da ostvarimo opipljiv napredak u ovom veoma bitnom poglavlju", rekao je on.

Upitan o regionalnoj saradnji i ulozi Srbije u tom kontekstu, rumunski premijer je ocenio da se Beograd na tom planu posebno istakao napretkom u dijalogu s Prištinom, koji je, prema njegovim rečima, doneo opipljive rezultate i doprineo jačanju uzajamnog poverenja.

Povodom glasina da bi Rumunija, jedna od pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, mogla da promeni taj stav, Ponta je rekao da je pozicija Bukurešta po tom pitanju ostala nepromenjena i napomenuo da je poštovanje međunarodnog načela suvereniteta jedan od osnovnih elemenata na kome se temelji međunarodni poredak.

"Rumunija podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji je omogućila EU. U formiranju stava Rumunije i fleksibilnosti stavova uzete su u obzir pozitivne evolucije zabeležene u dijalogu, ali bez posledica po neutralni stav po pitanju statusa pokrajine", rekao je on.

Govoreći o ekonomskim odnosima, Ponta je primetio da dve zemlje imaju dugu istoriju privredne saradnje, ocenivši da se Đerdap pokazao "ne samo kao politički projekat koji je približio dve države, nego i kao izuzetno korisna investicija za naše zemlje".

Kao oblasti s potencijalom za jačanje bilateralne saradnje, naveo je razvoj energetskog povezivanja, transport ili infrastrukturne projekte.

"Želim da ponovim našu otvorenost za saradnju u oblasti energetike. Politika Rumunije je politika ohrabrenja energetske nezavisnosti i povećane diversifikacije izvora snabdevanja energijom i smatram da je to cilj od zajednickog interesa", rekao je on.

Podsećajući da je Rumunija u proteklih 15 meseci zabeležila najveći privredni rast u EU, Ponta se založio i za podsticanje bilateralne trgovinske razmene.

On je ukazao i na brojne mogućnosti za investiranje u Rumuniju i poručio poslovnoj zajednici u Srbiji da u Vladi Rumunije ima "transparentnog partnera, izuzetno osetljivog na signale koje stižu iz tog pravca".

Povodom nedavnih poplava u Srbiji, rumunski premijer izrazio je saosećanje sa stradalima i primetio da se u takvim teškim trenucima testira solidarnost susednih zemalja.

On je podsetio da je Rumunija smesta reagovala i pružila pomoć Srbiji, uputivši timove stručnjaka za ispumpavanje vode u poplavljena područja, kao i velike količine hrane i raznih potrepština, a istakao je i da su solidarnost iskazale i vlasti i narod i da su donacije prikupljali i ekonomski krugovi i lokalne zajednice u Rumuniji.

"Rumunija je učestvovala i na Donatorskoj konferenciji i na taj način dala svoj doprinos procesu rekonstrukcije Srbije", rekao je on.