Ilić: Važno zaštititi uzbunjivače

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za njeno sprovođenje od 2013. do 2018. godine počinje da se primenjuje od sutra.

Ilić je Tanjugu rekao da je osnovna ideja Strategije i Akcionog plana jačanje i povezivanje institucija koje se bore protiv korupcije, a to su pre svega policija i tužilaštvo, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija (DRI) i Uprava za sprečavanje pranja novca.

Međutim, pored toga, za efikasnu borbu protiv korupcije neophodno je i ohrabriti građane da koruptivne pojave prijavljuju, ali i obezbedtiti im adekvatnu zaštitu u slučaju odmazde zbog čega će do kraja godine ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim institucijama pokušati da zakonski regulišu to pitanje.

Ilić je kazao da će tokom sledeće sedmice ministar pravde i državne urave imenovati radnu grupu koja će izraditi predlog zakona o zaštiti uzbunjivača na osnovu modela koji je već izradila radna grupa Poverinika za zaštitu informacija od javnog značaja i Zaštitnika građana.

Prvi sastanak radne grupe očekuje se krajem septembra. "Ako dinamika rada bude kako se očekuje, krajem oktobra bi mogla da započne javna rasprava, a od njenog tempa i koliko je stručna javnost zadovoljna tim predlogom zakonskih rešenja već u decembru bi bilo moguće usvajanje zakona o zaštiti uzbunjivača", rekao je Ilić.

Tim zakonom biće predviđeni mehanizmi zaštite za lica koja prijave korupciju i zbog toga posle trpe odmazdu.

"Ako bude otpušteno s posla ili mu bude smanjena zarada ili neko iz njegove porodice bude ugrožen, postojaće mehanizmi kojima će lice biti vraćeno na posao i zaštićeno, biće mu omogućena naknada štete za probleme koje je pretrpelo, a mogla bi da bude predviđena i eventualna nagrada za trud koji je imalo u borbi protiv korupcije", precizirao je Ilić.

Zakon bi trebalo da tačno predvidi prava i obaveze uzbunjivača, kao i situacije - šta će se dogoditi ako se desi lažno uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, postupak zaštite uzbunjivača i drugo, dodao je on.

Kada je u pitanju politička korupcija, Nacionalna strategija je označila taj vid korupcije kao najgori. Prema rečima Ilića, to je vid sistemske korupcije koji nagriza čitavo društvo jer se upravo političke stranke koje se bore da uđu u Parlament i formiraju vladu, tu pojavljuju kao izvor korupcije.

"Da bi ste se uspešno borili protiv korupcije morate da je sasečete u korenu. Korupcija je kao grudva snega. Ona se zakotrlja i kako se kotrlja postaje sve veća i veća, a Nacionalna strategija i Akcioni plan su upravo čistači tog snega - da snega ne ostane i da se ta grudva istopi", slikovito je objasnio Ilić.

On je istakao da će zbog toga morati da se menja i Zakon o finansiranju političkih stranaka u kom moraju da se razgraniče ovlašćenja DRI, zatim Agencije za borbu protiv korupcije i svih drugih državnih organa koji su umešani u kontrolisanje finansiranja političkih stranaka i uopšte načina na koji one dolaze do novca i finansiraju svoje političke kampanje.

Ilić je takođe istakao da je Nacionalna strategija predvidela jačanje javnog tužilaštva kao jednog od osnovnih nosilaca borbe protiv korupcije, pored ostalog i zapošljavanjem jednog broja ekonomsko -finansijskih stručnjaka.

On je istakao da je odlučeno da se pored obuke sudija i tužilaca već od oktobra, kada novi Zakonik o krivičnom postupku počinje da se primenjuje i kada se prelazi na tužilačku istragu, u tužilaštima zaposle lica koja imaju sve veštine veštaka finansijske struke.

"Ona bi mogla da već u fazi krivične prijave ili istrage upute tužioca da li ima krivičnog dela ili ne kuda kao i da usmeravaju istragu", ukazao je Ilić.

Najavljujući uvođenje jedinstvenog sistema praćenja predmeta koruptivnih krivičnih dela Ilić je ukazao da će precizna evidencija s odgovorima gde se ta krivicna dela pojavljuju, iz kojih razloga i kako se procesuiraju, sa aspekta kriminalne politike omogućiti lakše sprečavanje pojave tih krivičnih dela, kao i njihovo lakše procesuiranje.

Jedinstvena evidencija će se obezbediti kroz elektronski upisnik, ali takođe i kroz uvođenje međusobno kompatibilnih elektronskih obrazaca tužilaštva i policije, napomenuo je savetnik ministra.

To će, kako je objasnio, omogućiti međusobno povezavanje baza podata relevantnih institucija, a najlakši pristup svim bazama podataka imaće javni tuzilac.

"Nećemo više imati situaciju da nam se državni organi međusobno dopisuju i mole jedni druge za informacije, već će pristupati u svoje baze podataka na brz i jednostavan način", istakao je savetnik ministra pravde i državne uprave koji je najavio i uvođenje jedinstvenog informacionog poreskog broja.

On je napomenuo da je kod nas trenutno sistem takav da se porez više različitih poreza - imovinu, zaradu i drugo, dok se u bolje razvijenim sistemima - sintetičkim sistemima, plaća se jedan jedinstveni porez.

"Strategijom za borbu protiv korupcije ne može da se uvede sintetički sistem oporezivanja, ali mogu da se povežu evidencije - koliko je poreza plaćeno na imovinu, na zaradu itd. Jedinstvena evidencija ne samo da omogućava efikasniju naplatu poreza već i onemogućava poresku utaju", istakao je Ilić.

Takođe je, kako je naveo, bitna i interna finansijska kontrola koja bi postala jedan od koncepta finansijske kontrole u našoj državnoj upravi.

Prvi korak u primeni Strategije biće imenovanje kontakt osoba od strane svakog ministarstva, koja će se obaviti u Ministarstvu pravde i državne uprave koje će u sprovođenju Nacionalne strategije imati koordinacionu ulogu.

Ministarstvo pravde i državne uprave će takođe izraditi priručnik za upotrebu strategije jer, kako je naveo Ilić, Akcioni plan nije jednostavan dokument, tako da državna uprava treba da se upozna sa njim kako bi ga efikasno primenila.

Savetnik ministra pravde smatra da ova Strategija ima dobru šansu da bude primenjena, jer će svi njeni obveznici, kao i svi građani, biti upoznati sa njenom šadržinom, za razliku od ranije Strategije za koju su, kako je naveo, ljudi saznali da postoji tek posle nekoliko godina.