Srbija da se ponaša kao kandidat EU

On je ocenio da "to nije uvek slučaj", iako "napredak postoji".

Lamsdorf, koji je direktor Direkcije za jugoistočnu Evropu, Tursku i EFTA, istakao je da je dodela statusa kandidata Srbiji najbolji dokaz da je "solunski proces" i te kako živ.

EU je i dalje privržena obećanjima datim u Solunu - širenje mora biti nastavljeno, a zemlje zapadnog Balkana moraju obaviti svoje zadatke, naglasio je Lamsdorf na konferenciji "Balkan i budućnost Evrope - uloga Srbije", u Fondaciji Robert Boš u Berlinu.

Sredinom aprila, podsetio je Lambsdorf, Evropska komisija će objaviti novi izveštaj, a on se nada da se neće usredsrediti samo na dijalog Beograda i Prištine, već i na druge aspekte, kao što su reforme.

Na skupu u Berlinu, potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić ocenila je da je važnije nego ikada obratiti pažnju na regionalnu saradnju, jer svi dele zajedničke ciljeve, izazove i probleme - nijedna zemlja ne može napredovati bez veze sa susedima, a jedan od prioriteta spoljne politike Beograda je upravo regionalna saradnja. Kako je primetila, neki odnosi u regionu još su, međutim, opterećeni nasleđem prošlosti, a Vlada Srbije će, kako je istakla, činiti sve da produbi odnose sa Hrvatskom i BiH, kako bi oni bili bolji i manje kompleksni.

Po njenim rečima, saradnja sa Hrvatskom na tehničkom nivou je dobra, a na političkom nivou je važno što je hrvatski premijer posetio Beograd.

Kad je reč o normalizaciji odnosa s Prištinom, Grubješićeva je istakla da je potreban održivi dogovor sa vlastima u Prištini, zbog čega je dijalog podignut na politički nivo, a predsednik i premijer preuzeli potragu za rešenjem.

"Da li će se dijalog završiti za par rundi nije toliko važno, nego je bitno da se pronađe rešenje", istakla je ona.

Govoreći o reformama, Grubješićeva je konstatovala da je Srbija u poslednjoj deceniji uspela da napreduje, i to ne samo zbog zahteva EU - od koje Srbija očekuje da ostane pri svojim obećanjima.

"Naš cilj je bio i biće prosperitetna Srbija, koja neće biti predmet, već subjekat politike EU", istakla je Grubješićeva, dodajući da građani Srbije u Briselu ne vide više mašinu za štampanje novca, već mnogo više.

Zamenik generalnog direktora Direkcije za proširenje EK Jost Korte istakao je da je solunsko obećanje "živo", a da je prošla godina, iako je bila najteža, bila bitna za evropske integracije - Srbija je dobila status kandidata, Crna Gora otpočela pregovore.

EU nije promenila svoj stav prema proširenju, ali jeste se promenila Unija, te Hrvatska sada pristupa jednom klubu koji je drugačiji nego što je bio pre. Sada je, naglasio je Korte, teže postati član EU, jer su zahtevi teži.

EK će 16. aprila objaviti izveštaj koji će sadržati dve komponente, jednu o napretku u dijalogu, za koji se Korte nada da će biti ispunjeni zahtevi Saveta EU, a drugi će biti posvećen reformama.

Korte je kazao da je impresioniran onim što se dešava u Srbiji, naglasivši da se sprovode reforme i da je veoma iznenađen novom vladom koja je pokazala kako brzo mogu da se promene stvari.

Zamenik hrvatskog premijera Neven Mimica naglasio je da je približavanje EU pomoglo Zagrebu da se približi i svojim susedima, ali i Balkanu, od kojeg je bežao.

"Moramo priznati da je hrvatski evropski identitet sastavljen od njegove mediteranske, centralnoevropske i balkanske komponente. Članstvo u EU i evropska perspektiva su motivacija za sprovođenje reformi", rekao je on, naglasivši da bi članstvo Hrvatske moglo biti motivacija za zemlje regiona i dokaz da evropska perspektiva stvarno uspeva.

On je ukazao da je Sloveniji trebalo šest godina, Hrvatskoj 12 za pristupanje EU, i da ne bi želeo da sledećoj članici iz regiona treba 24 godne da bude primljena, jer bi ta progresija bila u stvari regresija. Proces pristupanja, prema njegovim rečima, važniji je od samo članstva, jer je reč o procesu reformi i uređenju zemlje.

Odnosi Hrvatske i Srbije, kako je rekao, su obeleženi problemima koji datiraju još iz Prvog svetskog rata i potrebno je pronaći način za ophođenje prema otvorenim pitanjima.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ukazao je da je važna održivost procesa na Balkanu i ukazao da se na primeru Srbije vidi da se vlast promenila, ali da je politika po pitanju EU i reformi ostala nepromenjena.

Nije samo pitanje Kosova važno, već su bitne i reforme, kazao je on, dodajući da je važno da to podržavaju i građani.

Nastavak Solunskog procesa je važan, i zbog toga je bitno dodeljivanje Srbiji datuma za početak pregovora, zaključio je Svilanović.

Na konferenciji u Berlinu učestvuje i poljnopolitički savetnik predsednika Srbije Marko Đurić.