"Vojska Kosova rizik za bezbednost"

Najave iz Prištine da će 2013. biti "godina kosovske vojske" i nadanja ministra Agima Čekua da će već u junu Bezbednosne snage Kosova (BSK), kojima rukovodi, postati vojna formacija, za šta se u krajnjoj liniji pita NATO, Srbija ne bi trebalo da posmatra skrštenih ruku, smatraju stručnjaci za bezbednost.

Vojska Kosova, osim što bi bila još jedan atribut državnosti, bila bi daleko od faktora stabilnosti, već pre rizik za ceo region, i to bi diplomatskim kanalima Beograd trebalo da predoči svetskim centrima moći, pišu "Npovosti".

BSK, na čijem je čelu bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i vuku korene iz OVK, rasformirane 1999. godine. Tada su pripadnici ove organizacije mahom ušli u novoformirani Kosovski zaštitni korpus, a godinu pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, 2009, BSK su preuzele ulogu koju je do tada obavljao Korpus. Pri formiranju novih lako naoružanih snaga određeno je da će imati 2.500 redovnih pripadnika i 500 rezervista. Već tada, Albanci su ove snage smatrali za zametak vojske. Predsednik Srbije Boris Tadić u to vreme je isticao da Srbija ne prihvata formiranje BSK i da će u međunarodnim forumima i u NATO insistirati na njihovom rasformiranju. U pismu generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija naveo je da nove snage smatra paravojskom.

U međuvremenu, Kfor je nadgledao razvoj BSK. Prema rečima portparola Kfora Aleksandra Vilinga, ostvaren je "odličan napredak". Njihovu punu operativnu sposobnost utvrdiće NATO, čije zemlje članice razmatraju pravi trenutak u kom bi BSK dobile odobrenje za promenu statusa. "Srbija može da pokuša da ospori formiranje kosovske vojske, ali će u tome teško uspeti, jer joj NATO nije naklonjen još od devedesetih godina prošlog veka", ocenjuje za "Novosti" general u penziji Radovan Radinović. "Formiranje vojske Kosova biće poslednji korak u popunjavanju punog kapaciteta države Kosovo i imaće konsekvence po bezbedost Srbije i regiona. To će u prvi plan staviti mogućnost ostvarivanja ideje Velike Albanije, što bi iz temelja promenilo geopolitičku situaciju na Balkanu, ugrožavajući ponajviše Makedoniju i Srbiju."

Pitanje je, navodi Radinović, kako bi vojska Kosova u praksi izgledala. Ako bi to bila vojska u simboličkom smislu, to ne bi predstavljalo neki bezbednosni rizik, ali, ukoliko bi ona imala ofanzivne elemente poput helikoptera, raketnih sistema, oklopnih vozila... onda bi to bio ozbiljan signal za bezbednost Srbije. U tom slučaju, navodi ovaj general, dovela bi se u pitanje reforma Vojske Srbije koja se sprovodi pod pretpostavkom da će u regionu biti mira i takva koncepcija bi morala da se redefiniše.

"Eventualno formiranje kosovske vojske bio bi veliki bezbednosni rizik. Ukoliko ne delujemo preventivno, mnogo štošta može da se dogodi i obije nam se o glavu, ako ne danas, onda sutra", kaže Radomir Milašinović, dekan Fakulteta bezbednosti. "Naši političari i diplomate trebalo bi ovo pitanje da iznesu na međunarodnu scenu i spreče nameru Prištine uz poštovanje domaćeg i međunarodnog prava." Prema ovom profesoru, vojska bi bila preuranjena tema za aktuelan dijalog koji vode Beograd i Priština, jer Srbija tu nema meritornog sagovornika, pošto je vojska svojstvena državi. Ako bi, ipak, došlo do formiranja kosovske vojske, Milašinović kaže da bi nju Srbija trebalo da tretira kroz prizmu odnosa sa Prištinom - kao paravojnu formaciju:

"Vojska je atribut države, ne lokalne samouprave. Zna se ko može da formira oružanu silu, a Kosovo nije međunarodno priznata država."

Pri reformisanju Vojske Srbije, koja se ranijih godina držala trenda smanjivanja broja svojih pripadnika, treba uzeti u obzir rizik nastajanja kosovske vojske, pa Milašinović ukazuje da svaka mudra politika prilagođava silu (od policije do vojske) odbrambenim i bezbednosnim potrebama.

Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da Kosovo nema pravo na formiranje oružanih snaga jer je to protivno Rezoluciji 1244 i drugim međunarodnim ugovorima, kao i da gomilanje oružanih snaga u zapaljivoj situaciji ne doprinosi miru.

"Još kada su formirane Kosovske snage bezbednosti ukazivao sam da je to nukleus buduće vojske. Srbija treba da reaguje diplomatskom inicijativom i ukaže da to za nju nije prihvatljivo, ali realno gledano, kapaciteti Beograda da to spreči su mali", kaže Dragišić. "Ipak, na nama je da pokušamo jer je to protivno interesima Srbije i Srba na Kosovu. Za njih to neće značiti veću bezbednost, već osećaj nesigurnosti."

Međunarodna zajednica, smatra on, "kao i uvek" ići će naruku kosovskim željama, pa će SAD i Nemačka, koje već sada logistički i kroz obuku pomažu tamošnjim snagama, na kraju samo dovršiti proces stvaranja vojske. Bivši državni sekretar za KiM Oliver Ivanović, međutim, smatra da nije realno da međunarodna zajednica da zeleno svetlo za ovu kosovsku želju:

"Kada je u drugim resorima Kosovo tražilo prenos nadležnosti, obično su se prvo izazivali nemiri, a onda su se zahtevi pravdali pričom da je "status kvo" neodrživ. Za vojsku Priština nema recept, jer međunarodna zajednica nema poverenja u njihove sposobnosti. Imaju slučajeve korupcije unutar MUP-a, bekstva iz zatvora, umešanost policajaca u veliki broj afera..."

Diplomatija je, smatra i Ivanović, jedini kanal kojim Srbija treba preventivno da deluje u centrima moći - od NATO-a, odnosno Vašingtona, do EU, odnosno Nemačke kao vodeće zemlje u Uniji. Saveznike treba tražiti i među, uslovno rečeno, malim zemljama jer i njihov izrazito negativan stav prema stvaranju kosovske vojske može da utiče na one "veće".

Poslanik u Skupštini Kosova Rada Trajković ovim povodom ocenila je da će vojska sa albanskom komandom biti i faktor destabilizacije Srba na prostoru KiM, s obzirom na činjenicu da će to biti albanska vojska sa beznačajnim učešćem ostalih naroda.

Inače, na internet-portalu Snaga bezbednosti Kosova stoji da je njihov zadatak da vode operacije odgovora na krize na Kosovu i u inostranstvu, operacije civilne zaštite na Kosovu i pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.