Razmena teritorije (ne) moguća

Nakon što je Skupština Srbije usvojila većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, čija je osnova platforma kojom Srbija "posebno insistira" na uspostavljanju autonomne zajednice srpskih opština na Kosovu, i dok, s druge strane, rastu napetosti u Preševskoj dolini, sve više se nameće pitanje koliko je moguća razmena teritorija, piše agencija Anadolija.

Zagrebački univerzitetski profesor Žarko Puhovski za Anadoliju objašnjava da je logika oko teritorije vrlojasna. "Ako jedna strana želi sever Kosova, druga želi jug Srbije. Dakle, ide se logikom - ili ćete uzeti deo vašeg zemljišta za deo mog zemljišta, ili ćete prihvaititi postojeće granice. Ovo drugo nikada nije moralno, ispravno, principijelno, ali je opravdano jer smanjuje napetosti i broj žrtava u završnici', kaže on.

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Beograda Predrag Simić veruje da bi Priština prihvatila razmenu teritorije sa Sbijom.

''U Prištini bi mnogi pristali da se odreknu severa Kosova ako bi dobili jug Srbije, jer bi se time u suštini zaokružila jedna albanska teritorija koja prolazi preko Preševske doline, Velikog Trnovca i ide do severa Makedonije. To je teritorija koja je jako važna za albanski nacionalni pokret iz vrlo praktičnih razloga, jer se tu nalaze neki od najvažnijih interesa tog pokreta", ističe Simić.

"Time bi Srbija bila odsečena od Makedonije, a Skoplje od Beograda. To bi, ujedno, albanski nacionalni pokret dovelo u jedan veoma superioran položaj. Pre bi to Priština uzela nego Beograd, jer bi Srbija izgubila glavnu saobraćajnicu prema Skoplju. Srbija bi se pretvorila u podunavski državu koja bi bila potpuno marginalizovana'', dodao je Simić za Anadoliju.

Priznaje da bi ukupan pritisak na Srbiju mogao da proizvede probleme u Preševskoj dolini. Ipak, on veruje da je razmena teritorije sada neizvodljiva, jer na to ne bi pristali Evropska unija i NATO.

''Jer, ako bi se mogle promeniti granice između Kosova i Srbije, zašto se ne bi promenile granice Makedonije, Bosne i neke druge evropske države. Zato to NATO i EU neće prihvatiti'', rekao je Simić.

Nezadovoljni Albanci

Ilir Deda, direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj i bivši savetnik i šef kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage smatra da neće doći do razmene teritorije između Kosova i Srbije.

''To je jasno stavljeno do znanja i političkoj eliti u Prištini, ali i onoj u Beogradu. A što se tiče tenzija u Preševskoj dolini, to je refleksija političkog nezadovoljstva Albanaca u Preševskoj dolini svojim statusom. Oni žive u jednoj drugačijoj realnosti. Međunarodna zajednica neće da se upliće u probleme Preševske doline. Oni to gledaju kao unutrašnje pitanje Srbije. Kada postoje tenzije na severu Kosova, onda imamo tenzije u Preševskoj dolini i obrnuto. Povezanost problema na Balkanu je takva'', kazao je Deda za agenciju Anadolija.