"Sa Hagom formalna korespondencija"

On je ponovio da Srbija neće prekinuti saradnju s tim sudom, uprkos oslobađajućoj presudi hrvatskim generalima za zločine nad Srbima.

Ljajić je za Prvu televiziju rekao da Haški sud ima pravo kao i odbrana optuženih da šalje zahteve z dokumentacijom koja je potrebna za postupke koji se vode u Hagu.

"Mi ćemo odgovarati u razumnom roku na te zahteve - videćemo šta zapravo traže, da li mi imamo ili nemamo tu dokumentaciju, a tu saradnju ćemo svoditi upravo na formalnu korespondenciju i naše odgovore prema Tribunalu", rekao je on.

Ljajić je rekao i da Haški tribunal "može da zaboravi" na sve druge aktivnosti koje su planirali da sprovedu, između ostalog i da drže predavanja deci u srednjim školama o značaju Tribunala.

"Naravno da to nismo dozvoli ni pre (ove) presude, a kamoli sada - nikakva više konferencija, nikakvi seminari, nikakva više čuda gde nas oni podučavaju kako treba da se ponašamo i suočimo s prošloću", rekao je on.

Ljajić je naveo i da je oslobađajućom presudom Anti Gotovini i Mladenu Markaču "jedno poglavlje završeno na našu štetu" i da mi moramo da realno procenimo šta u datim okolnostima treba činiti.

"Nemamo mi pravo i nije ovo naša privatna stvar, pa da kažemo zaboravite više na Beograd, zaboravite više na Srbiju - nismo u takvoj poziciji i to je više nego jasno", rekao je on.

Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom je istakao da " jedan racionalni odgovor države na ovo mora da usledi", ponovivši da je oslobađajuće presuda Gotovini i Markaču politički motivisana i protivpravna.

Specijalni savetnik glavnog tužioca Serža Bramerca izjavio je prethodno Tanjugu da, uprkos reagovanjima koja su izazvana puštanjem Gotovine i Markača, da se Tužilaštvo Haškog tribunala nada da će Srbija nastaviti saradnju u dostavljanju dokumenata neophodnih za tekuća suđenja.

Frederik Svinen je tako prokomentarisao odluku Vlade Srbije da, zbog oslobađajuće presude hrvatskim generalima, saradnju s Tribunalom svede na tehnički nivo i da sa dnevnog reda skine sve zahteve za dostavljanje dokumenata Haškom sudu.

"Mi smo videli tu izjavu. Određen broj naših zahteva za pomoć je poslat u Beograd i verujemo da će vlasti na njih odgovoriti, što bi održalo dobru saradnju, koju smo do sada imali", kazao je Svinen.

U emisiji na televiziji Prva, zajedno s Ljajićem gostovao je i advokat Nenad Lukić, pravni zastupnik haških optuženika Veselina Šljivančanina i Momčila Perišića dok se u emisiju uklučio i Džefri Najs, bivši tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Govoreći o mogućnosti obaranja presude Gotovini i Markaču, Lukić je rekao i da je vrlo teško da se obori presuda koja je doneta u konačnom žalbenom postupku.

"Postoji pravilo kojim je dozvoljeno preisitivanja odnosno ono što se kod nas zove ponavljanje postupka", rekao je Lukić.

Prema njegovim rečima, to znači obezbeđivanje novog dokaza koji nije bio poznat sudu u vreme suđenja "a značajno bi mogao da promeni zaključke suda a da nisu uložena znatna pravna sredstva da se do tog dokaza dođe".

Najs, je, u izjavi iz Londona naveo i da je malo verovatno, odnosno nemoguće da se poništi oslobađajuća presuda Gotovini i Markaču.

"Malo je verovatno i potpuno nemoguće, ovo je žalbeno veće apelaciono i oni su detaljno objasnili zašto smatraju da su prvostepe odluke (u slučaju Gotovine i Markača) pogrešne", rekao je on.

Najs je kazao i da činjenica da je presuda izazvalo veliko intersovanje u Hrtvatskoj i Beogradu "ne znači da to nije odluka suda na osnovu dokaza izvedenih u slučaju dvojice okrivljenih".

"Ne verujem da je moguće (drugačije) protumačiti tu odluku kao i da tu postoje neke šire posledice osim toga da je sud oslobodio dvojicu okrivljenih oputžbi koje je predstavilo tužilaštvo", rekao je Najs.

U emisiju se iz Njujorka uključio i predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić koji je ponovio da će u aprilu u GS UN biti otvorena javna rasprava o učinku Haškog tribunala, načinu na koji je Tribunal radio i o posledicama, kako njegovog rada, tako i drugih sličnih sudova koje je osnovao UN.

Televizija Prva uradila je i anketu vezanu za oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču i u odnosnu na buduće presude protiv Vojislava Šešelja, Radovana Kradžića i Ratka Mladića.

U anketi, 47,4 odsto ispitanika smatra da ta presuda uopšte neće uticati na buduće presude Šešelju, Karadžiću i Mladiću, njih 12,8 odsto smatra da će "u nekoj meri uticati", 11,3 odsto je navelo da će "znatno uticati" a 16,3 odsto smatra da će "veoma uticati".

Kao razlog za oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču 78,4 odsto ispitanika smatra politčke pritiske, njih 8,2 dosto ne zna zašto je došlo do oslobađajuće presude dok šest odsto anketiranih kao razlog za to navodi dobru odbranu pred sudom.

Na pitanje da li je posle ovakve presude moguće nastaviti proces pomirenja u regionu, 22,4 odsto anketiranih je odgovorilo pozitivno, njih 66,9 odsto smatra suprotno a 10,8 odsto je reklo da ne zna.

Anketa je urađena 18. novembra putem telefona na slučajom uzorku od 1200 građana sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije.